30. jun 2016.

Mlečni put

Iako deluje kao veliki oblak, ovaj trag čini veliki broj dalekih zvezda

Večeras pokušajte da se sklonite daleko od svetlosnog zagađenja – automobilskih farova, uličnog svetla, zgrada i neonskih reklama. Ukoliko budete imali dobre posmatračke uslove, duž neba videćete sjajnu beličastu traku koja prolazi kroz sazvežđa Strelca, Labuda, Kasiopeje i nastavlja u tom pravcu. Ovo je takozvani Mlečni put, prizor diska naše galaksije. Iako deluje kao veliki svemirski oblak, ovaj trag zapravo čini veliki broj dalekih zvezda čiji se sjaj stapa u daljini. Još je 1610. godine Galilej uperio teleskop u pravcu Mlečnog puta i razlučio da je reč o velikom broju zvezda.

Mlečni put, galaksija u kojoj se nalazi Sunce i mi zajedno sa njim, spiralna je galaksija čiji se prečnik diska procenjuje na između 10 hiljada i 160 hiljada svetlosnih godina. Debljina Mlečnog puta nije svuda jednakaveć je deblji u centralnom delu koji čini centralni oval nego na disku u kom se nalaze spiralni kraci. 

Mlečni put broji između 100 i 400 milijardi zvezda. Centar galaksije gledano sa Zemlje nalazi se u pravcu sazvežđa Strelac i sadrži izvor radio-talasa Sagittarius A* u kom naučnici pretpostavljaju da se nalazi supermasivna crna rupa.

——————————————————————————————————————————-

DNEVNI TELESKOP

Rubrika Dnevni teleskop iz dana u dan predstavlja kratke astronomske priče. Ova serija se, uz podršku Centra za promociju nauke, originalno objavljuje svakog dana u listu Danas umesto ukinute rubrike Horoskop.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs