Institut za fiziku je prvi među domaćim institutima dobio status instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

Foto: Institut za fiziku/Milovan Milenković

Institut za fiziku u Beogradu postao je prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Time je Srbija, po ugledu na najrazvijenije države koje odavno prepoznaju koncept nacionalnog instututa, dobila novu vrstu istraživačke ustanove gde se obavljaju prioritetna, vrhunska istraživanja i koncentrišu istraživački napori koji mogu da odgovore na ključne društvene izazove.

Naime, Zakon o naučnostraživačkoj delatnosti već dugo predviđa da u Srbiji postoje tri vrste instituta: naučni, istraživačko-razvojni i instituti od nacionalnog značaja. Međutim, sve do sada, Srbija je imala samo naučne i istraživačko-razvojne institute.

Foto: Institut za fiziku/Milovan Milenković

U toku redovne akreditacije, Komisija za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija, kojom predsedava akademik Ljubomir Maksimović, u decembru 2017. godine ustanovila je da Institut za fiziku ispunjava svih 11 zakonom definisanih uslova (po članu 46, Zakon o NID) da bude institut od nacionalnog značaja.

Rešenje Komisije potom je dobilo saglasnost nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i pozitivno mišljenje od drugih ministarstava. Nakon toga je Vlada Republike Srbije na sednici 23. januara donela odluku da je Instutut za fiziku stekao status instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Osnovan 1961. godine, Institut za fiziku je nastao kao plod intenzivnog razvoja fizike u posleratnoj Jugoslaviji. Mada danas jedna od vodećih oblasti nauke, fizika u Srbiji počinje da se razvija kasno, nakon Drugog svetskog rata, i to tek sa pokretanjem nuklearnih istraživanja, ali je njen razvoj izuzetno ubrzan. Ubrzo postaje sve očiglednija potreba da se ona istraživanja u fizici koja nisu nuklearna ujedine u jednoj instituciji, tako da se na inicijativu uglednog profesora Aleksandra Milojevića osniva Institut za fiziku pri Univerzitetu čiji će deo institut ostati i do danas.

Foto: Institut za fiziku/Milovan Milenković

Danas u Institutu radi oko 200 istraživača od kojih je čak 36 odsto u A1 zvanju, a posebno je značajno što se više desetina naših vrhunskih istraživača iz sveta vratilo u Srbiju kako bi karijeru nastavili na Institutu za fiziku. U tekućem projektnom ciklusu, istraživači Instituta učestvuju u 32 nacionalna projekta, a od  2013. godine do danas, na Institutu je bilo aktivno čak 103 međunarodna projekta i kolaboracija.

Naučnoistraživački rad se obavlja u 25 laboratorija koje su opremljene za vrhunska istraživanja u fizici i srodnim oblastima. Na Institutu postoje četiri evropska centra izvrsnosti, koji su u Srbiji akreditovani kao centri izuzetnih vrednosti. Pored toga, u okviru ustanove su i dva spin-of preduzeća, kao i Inovacioni centar.

Institut neguje tesne veze sa srodnim ustanovama širom Evrope i sveta. Posebno je intenzivna saradnja sa Evropskom laboratorijom za nuklearna istraživanja, CERN. Pored CERN-a, važni strateški partneri Instituta su i Mreža nacionalnih instituta Italije, INFN i najveće naučno postrojenje u Nemačkoj, DESY.

Saradnja sa CERN-om nedavno je dovela da pokretanja nove infrastrukture koju Republika Srbija prepoznaje kao jedan od prioritetnih projekata – inovaciono-edukacioni centar Verokio, koji se otvara na Institutu za fiziku.

 

podeli