Peticije

Naučna zajednica o Petnici

Elementarijum prenosi zajednički tekst koji potpisuje više od 40 uglednih domaćih naučnika, a povodom nedavnih diskusija u javnosti o ulozi IS Petnica

 Objavljeno u dnevnom listu „Politika“, 22. aprila 2015.

Poslednjih nekoliko godina o Istraživačkoj stanici Petnica najviše se pisalo kada su se pojavljivali ozbiljni problemi koji su pretili zaustavljanjem rada, uglavnom zbog velikih oscilacija u finansijskoj podršci od strane države. Istina, pisalo se i kada su se u Petnici organizovali netipični programi ili kada su je posećivali političari ili drugi značajni gosti. Ponekad su se pojavljivale i krajnje nedobronamerne priče pune kojekakvih izmišljotina, često međusobno isključivih i apsurdnih.

Kao višegodišnji saradnici i osobe koje su deo svog života ugradile u razvoj Petnice, osećamo se profesionalno i moralno obaveznim da iznesemo nekoliko ključnih činjenica koje valja uvek imati u vidu kada se govori o ulozi koju Istraživačka stanica Petnica ima u novijem srpskom obrazovanju.

Stanica je nastala pre 33 godine, što je trećina celog veka – poveliko razdoblje, dovoljno dugo da se može oceniti da li je ovaj poduhvat uspešan ili ne. Stanica je osnovana uz podršku i zajedničkim angažovanjem mnogih pojedinaca i organizacija, uključujući Univerzitet u Beogradu, SANU, organizaciju Mladih istraživača Srbije i desetinu drugih institucija uključujući i dvanaest republičkih, gradskih, pokrajinskih i regionalnih državnih fondova (SIZ-ova, kako su se tada zvali) koji su pokrivali širok spektar delatnosti: od osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, nauke, zaštite životne sredine itd. Od samog osnivanja Stanica je bila udruženje građana (tada društvena organizacija) sa svesnim ciljem da kao samostalna i nezavisna organizacija ima slobodu da pokreće inovativne aktivnosti koje nisu dovoljno prepoznate u državnom obrazovnom sistemu.

Sve vreme postojanja Stanice država je više ili manje pomagala i podržavala razvoj i rad ove organizacije prepoznajući da je to što radi dobro i potrebno, verujući utiscima i osećanjima desetina hiljada mladih koji su boravili i pohađali programe u Petnici ali i stotinama nastavnika i naučnih radnika koji su u Petnici držali predavanja i vežbe da je takav rad svrsishodan i kvalitetan.

Više puta u svojoj istoriji Istraživačka stanica u Petnici bila je objekat detaljnih evaluacija i analiza domaćih ali i stranih stručnjaka i uvek su zaključci upućivali da je takav rad dobar i da ga je neophodno ozbiljno pomagati i dalje širiti i razvijati. IS Petnica je dobitnik najviših državnih odlikovanja i ima svoje mesto u nacionalnim strategijama razvoja obrazovanja i nauke.

Preko trideset akademika, univerzitetskih profesora i uglednih profesionalaca sedi u upravnim telima Stanice i prati njen rad. Još preko stotinu je u komisijama koje prate pojedinačne oblasti rada. Samo u seriji zimskih seminara za učenike srednjih škola početkom ove, 2015. godine, preko 250 profesionalnih naučnih radnika boravilo je u Petnici da bi držali raznovrsna predavanja i vežbe. Među petnaest koordinatora programa, troje su doktori nauka , a sedmoro uspešno završava doktorske studije.

Neki od ministara obrazovanja i nauke po dolasku na funkciju su imali većih ili manjih rezervi i  nedoumica u vezi sa radom Petnice. Ipak, gotovo svi oni, a bilo ih je veoma mnogo, iz različitih političkih organizacija, ubrzo su se uverili koliko je Petnica dobar projekat, uspešna autentična obrazovna inicijativa koja višestruko zaslužuje društvenu podršku.

Od svoga osnivanja pre više od tri decenije, Istraživačka stanica je svesno finansirana tako da otprilike jednu trećinu, a nikada preko polovine budžeta, obezbeđuje država, dok se ostatak nimalo lako prikuplja od strane donatora, sponzora ili kroz sopstvene projekte. Slične programe u svetu dominantno finansira industrija novih tehnologija, snažne banke i osiguravajuća društva. Koliko je to u Srbiji teško, bespotrebno je objašnjavati. Više puta je Ministarstvo nudilo Petnici da postane državna institucija i da tako lako i trajno reši finansijske probleme, ali to nije prihvatano i uvek se pokazalo da je takva odluka bila ispravna. Danas Ministarstvo prosvete i nauke obezbeđuje oko jedne četvrtine petničkog budžeta, ukupno oko 35 miliona dinara, što je gotovo identičan iznos kao i 2008, 2009, 2010. godine, iako su se od tada cene gotovo svega značajno povećale, dok su kapaciteti Petnice utrostručeni, a troškovi održavanja objekata i opreme najmanje toliko uvećani. Podsećamo da su to tri puta manja sredstva nego što država izdvaja za jednu prosečnu školu od preko 1700 škola u Srbiji, gde nema troškova boravka i ishrane.

Poslednje proširenje kapaciteta Petnice rezultat je podrške Evropske investicione banke i to ne iz kaprica nekog ministra, već nakon detaljnih analiza i studije izvodljivosti gde su upravo evropski stručnjaci jasno odredili ovu organizaciju kao veoma uspešan model rada, profesionalno i strukturno osposobljenu za kvalitetne programe koji pokrivaju čitavu teritoriju Srbije, pa i mnogo šire od Srbije. Mi sa pravom očekujemo da nadležni državni organi reše problem troškova održavanja novih objekata koji su imovina države Srbije, i gde se ne može tražiti od sponzora i donatora koji žele da pomognu rad sa mladima da finansiraju i održavanje državne imovine.

Već godinama organizacije sličnog tipa u Nemačkoj, Italiji, Izraelu, Sloveniji i drugim zemljama svrstavaju Petnicu u sam svetski vrh i to po tri najznačajnija pokazatelja: po najširem dijapazonu programa u odnosu na sve ostale slične organizacije u svetu (Petnica jedina obuhvata i društvene nauke, dizajn, elektroniku i sl.), po intenzitetu aktivnosti (Petnica je među malobrojnim organizacijama koje naučne kampove i kurseve za mlade izvode tokom cele godine, a ne samo leti) i po najširem krugu saradnika i stručnjaka koji su neposredno uključeni u rad sa mladima. U protekle dve godine u Petnicu su dolaze organizovane grupe i delegacije direktora škola iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske da bi se bliže upoznale sa metodama i tehnikama rada sa mladim talentima. Srbija bi trebalo da bude ponosna što ima nešto tako uspešno i ugledno, a što nije nastalo kao puka kopija nečijeg tuđeg iskustva, i što sada drugi pokušavaju da pokrenu slične projekte po petničkom modelu.

Svake godine IS Petnica organizuje preko 150 različitih kurseva, seminara i naučnih kampova kroz koje prođe nekoliko hiljada mladih iz više stotina škola. Osim programa za mlade, Petnica je sve više i domaćin niza specijalizovanih stručnih skupova, namenjenih pre svega mladim stručnjacima koji zahtevaju specijalizovanu opremu i prateće tehničke uslove.

Učenici koja su prošli kroz Petnicu i njihovi roditelji su najbolji svedoci da li se u Petnici radi dobro i posvećeno. Oni mladi ljudi koji su, nakon Petnice izabrali svoju karijeru u nauci i istraživačkom radu, takođe su najpouzdaniji evaluatori i kritičari vrednosti ovakvog načina rada.

Šta je najvrednije u radu Petnice? Po našem mišljenju, to je što mladi koja imaju određeni stepen zainteresovanosti za nauku dobijaju dobar uvid u suštinu naučnog rada – u koncepte, procese, ideje, tehnike, u vrednost dijaloga i rasprave, kritike i analize. Što deca netipičnih interesovanja, manje okrenuta stvarima koje većinu vršnjaka zanimaju, upoznaju sebi slične druge mlade ljude, što se ohrabruju da veruju u sebe, da sumnjaju, tragaju, uče… U Petnici će dobiti priliku da sami istražuju pojedine fenomene ili probleme i da osete kako je teško ali i lepo doći do, makar i malog, otkrića. Saznaće koliko je važna tačnost i preciznost, kako ne treba olako prihvatati popularne mitove i fantastične priče. Petnica je škola racionalnog, kritičkog i logičnog razmišljanja, toliko potrebnog i važnog u vrtlozima modernog doba.

Nije cilj Petnice da stvara naučnike, niti da mlade na bilo koji način ubeđuje da postanu naučnici, već da im iskreno objasni nauku kao proces, kao naporno ali lepo traganje za istinom. Šta god kasnije bili na svom nepredvidljivom životnom putu, ovi će mladi ljudi razumeti i ceniti nauku i naučni metod na čemu je, sviđalo se to kome ili ne, izgrađena današnja civilizacija.

Postoji još jedan važan argument u prilog postojanja i rada Petnice. Srbija nema i još dugo neće imati dovoljno novca ali ni obučenih kadrova da osigura da u hiljadama škola postoje savremeni kabineti, literatura i oprema za demonstraciju važnih naučnih principa i metoda. Zato je trenutno ne postoji racionalnije rešenje da se zainteresovanim nastavnicima ali i učenicima čija zainteresovanost prelazi mogućnosti škole omogući da barem na jednom mestu dobiju priliku da neke od tih stvari vide, probaju, razumeju. Iz sličnog motiva su i neke daleko razvijenije zemlje poput Nemačke, Danske, Izraela, Španije ili Švajcarske formirale slične centre, takođe kao nezavisne organizacije koje delimično finansira država.

Petnica nije savršena i ima niz svojih još uvek nerešenih problema. Ima mnogo stvari koje mogu biti još bolje i još efikasnije i uspešnije. Ipak, mi smo svesni koliko je teško raditi i pokretati nove inicijative kada vam je račun prazan i kada nemate nikakvu garanciju da ćete za mesec ili dva imati novca da platite račun za struju ili hranu za decu. Podsećamo da Petnica trenutno nema ni jedan jedini ugovor koji nagoveštava finansiranje duže od jedne godine. Polovina planirane nove opreme nije isporučena, pa se mnoge aktivnosti improvizuju. Da ne govorimo koliko je teško naći kvalitetne mlade i ambiciozne ljude koji su spremni da napuste Beograd ili Novi Sad da bi godinu ili dve radili u Petnici na uštrb dela sopstvenog profesionalnog usavršavanja. Ali ih ipak ima … zbog Petnice.

Sviđalo se nekome ili ne, Istraživačka stanica Petnica najveći je uspešni obrazovni eksperiment kod nas. To nije pohvala Petnici, već odraz krutosti domaćeg školstva gde je još uvek veoma teško uvesti ozbiljnije inovacije. To što se o Petnici više zna u stručnim krugovima Tajvana, Izraela, u Španiji ili Indiji, a tako nedovoljno u domaćim školama, naš je zajednički problem koji se neće rešiti neosnovanim hvalospevima ili omalovažavanjem, već neposrednom komunikacijom, dobrom voljom i otvorenim vratima.

Žalosno je što se kod nas često svaki uspeh posmatra sa sumnjom i kod pojedinaca stvara neverovatnu žudnju da se pretvori u neuspeh. Dobre inicijative i hrabre poduhvate valja iskreno podržavati, naročito ako vuku napred i pomažu novim generacijama da budu uspešnije od prethodnih.

Iz tih razloga mi čvrsto verujemo da je Petnica izvanredno potrebna potpora hiljadama mladih koji svoj život i budućnost vide u dinamičnim izazovima nauke i tehnologije u dvadesetprvom veku i da Srbija može biti ponosna što je iznedrila tako dalekovid i uspešan poduhvat. 

  • prof.dr Zoran Petrović, fizičar, član Predsedništva SANU, predsednik Zajednice instituta Srbije, predsednik Saveta IS Petnica
  • dr Jovan Radunović, profesor ETF u Beogradu, predsednik UO IS Petnica
  • prof.dr Marko Anđelković, biolog, Generalni sekretar SANU, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja i redovni profesor Univerziteta u Beogradu, član Saveta IS Petnica
  • dr Tanja Adnađević, genetičar, Institut za biološka istraživanja u Beogradu, član UO IS Petnica
  • dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, član Saveta IS Petnica,
  • dr Milan Bogosavljević, naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu
  • mr Dušica Božović, predavač na Univerzitetu u Helsinkiju
  • dr Ranko Bugarski, lingvista, profesor Filološkog fakulteta u penziji, član Saveta IS Petnica
  • Zorana Gajić, pravnica, član UO IS Petnica
  • dr Vladimir Gligorov, CERN, Ženeva
  • mr Vlado Đukanović, lingvista, član Saveta IS Petnica,
  • dr Ratko Jankov, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu
  • dr Vladimir Janković, profesor, Univerzitet u Mančesteru
  • dr Vidojko Jović, geolog, član SANU, redovni profesor RGF u Beogradu, član Saveta IS Petnica
  • dr Zoran Knežević, astronom, član SANU i član Saveta IS Petnica
  • Sonja Liht, direktorka Beogradskog centra za političku izuzetnost, član Saveta IS Petnica
  • dr Vladimir Lukić, profesor, Stivens Tehnološki institut, SAD
  • dr Nada Majkić Sing, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, izvršni direktor Društva medicinskih biohemičara Srbije, član Saveta IS Petnica
  • dr Predrag Marković, istoričar, profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju, član Saveta IS Petnica
  • dr Slobodan Marković, psiholog, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
  • dr Dragan Mašulović, matematičar, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, član Saveta IS Petnica
  • dr Ivan Milić, Maks-Plank institut za istraživanje Sunčevog sistema, Getingen
  • mr Slobodan Milovanović, Univerzitet Upsala
  • mr Luka Mihajlović, biohemičar, Hemijski fakultet u Beogradu
  • ing Časlav Mijušković, elektroničar, član UO IS Petnica
  • dr Dušan Mišević, Univerzitet Pariz Dekart
  • dr Ana Parabucki, Univerzitet Tehnion, Haifa
  • dr Voin Petrović, Univerzitet u Trondhajmu
  • dr Ivanka Popović, hemičar, prorektorka Univerziteta u Beogradu
  • dr Iva Pruner, genetičar, Institut za molekularnu genetiku i genetički inženjering
  • dr Samir Salim, Indijana univerzitet
  • mr Andrej Starović, arheolog, Narodni muzej u Beogradu
  • dr Biljana Stojković, genetičarka, vanredna profesorka Univerziteta u Beogradu
  • dr Srbijanka Turajlić, profesor ETF u Beogradu u penziji, član Saveta IS Petnica
  • dr Milan Ćirković, astronom, Astronomska opservatorija u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu
     

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs