Krajem januara uginuo je Najdžel, godinama jedini australijski ganet na ostrvu Mana, koji je za svoju partnerku izabrao betonsku pticu
Tekst: Jovana Nikolić
Krajem januara na novozelandskom ostrvu Mana pronađena je mrtva ptica pored svoje betonske replike. Zašto je ova smrt privukla pažnju velikog broja svetskih medija? U pitanju je Najdžel, među konzervatorima poznat kao najusamljenija ptica na svetu, a tragičnom tonu priče doprinosi i njegova neuzvraćena ljubav prema betonskoj ptici. Nekoliko godina proveo je na ovom ostrvu bez ijednog pripadnika svoje vrste, ali sa 80 veštačkih ptica napravljenih od betona od kojih je jedna za njega imala poseban značaj. Najdžel je bio australijski ganet, velika morska bela ptica sa žućkastom glavom. Ove ptice uglavnom žive u kolonijama i uz okeane i dele se na tri podvrste koje žive na severu Atlantika, oko južne Afrike i oko južne Australije i Novog Zelanda.
Kao i mnoge druge novozelandske vrste ptica, ugrožene su, a tome u velikoj meri doprinose predatori poput pacova. Država preduzima različite mere kako bi smanjila broj štetnih predatora i uspostavila stanje što sličnije onom pre naseljavanja Novog Zelanda za koje se pretpostavlja da je bilo raj za ptice. Ostrvo Mana je svojevrsni naučni rezervat i veoma pogodno za obnavljanje vrsta jer na njemu nema štetočina, a poslednjih godina posađeno je oko 500.000 stabala. Mnoge ugrožene vrste ptica, ali i gmizavaca i biljaka prešle su na ovo ostrvo koje su u 14. veku naselili Maori, ali na kome su šume uglavnom krčene u 19. veku nakon dolaska Evropljana.
Najveće konzervatorske napore preuzima novozelandski Departman za konzervaciju, kao i brojna udruženja poput Prijatelja Mane. Jedan od poduhvata krajem devedesetih godina bilo je i postavljanje 80 betonskih ganeta i zvučnika na solarni pogon kroz koji se čuju zvuci ovih ptica kako bi privukli što veći broj jedinki na ostrvo. Plan je bio da jedinke privučene ovim mamcima stvore održivu koloniju, ali bilo je jako teško prevariti ih. Retki su bili slučajevi ptica koje bi navraćale i ubrzo odlazile ne obraćajući pažnju na betonske imitacije, sve dok pre nekoliko godina nije stigao Najdžel, prvi ganet koji se doselio na ovo ostrvo u poslednjih 40 godina.
Ne samo da je Najdžel pomislio da je ovo zaista kolonija ptica, već je posebnu njegovu pažnju privukla jedna betonska ptica koju je izabrao za svoju partnerku. Istraživači su često putem interneta delili snimke njegovih beznadežnih pokušaja udvaranja i primećivali karakteristično doterivanje pa čak i pravljenje gnezda. Godinama je živeo kao jedini ganet na ostrvu, provodeći većinu vremena pokraj svoje zamišljene partnerke sve dok nije pronađen mrtav pored nje.
Međutim, život nije završio kao jedini pripadnik svoje vrste na ovom malom ostrvu jer su nekoliko nedelja ranije stigle još tri ptice. Pretpostavlja se da je pored usavršenih zvučnika, najveću ulogu u njihovom dozivanju imao upravo Najdžel koji nije ostavrio nikakav odnos sa ovim pticama. Sa druge strane, ove tri ptice međusobno komuniciraju i konezrvatori polažu nade da bi u budućnosti one mogle da stvore koloniju, u čemu bi bio značajan doprinos i najusamljenije ptice koja je znala samo za prijateljstvo sa betonom.
Kolonije ganeta žive na ostvrima i obalama, a parovi najčešće imaju jedno plavo jaje koje greju svojim stopalima. Dve trećine svetske populacije ovih ptica živi u Velikoj Britaniji, a najveća kolonija se nalazi u Škotskoj i 2014. godine je imala 75.000 parova.