Koliko slobode danas ima na internetu? Šta je otvorenost znanja i kakve će posledice imati jedno nesrećno samoubistvo u Bostonu?
Tekst: Slobodan Bubnjević
Slučaj Arona Švarca je okončan početkom januara 2013. Svet se činio sasvim isti – u Vašingtonu je bilo ostalo devet dana do ceremonije na kojoj će predsednik Barak Obama pred 700.000 ljudi položiti predsedničku zakletvu.
Novi nemiri širili su se Bliskim istokom, problem zastarelog Kjoto protokola se nadvijao nad atmosferom, a evropski kontinent iznova je tonuo u ekonomske nedoumice.
Najavljene su nove serije pamentih telefona, diskutovalo se o sve većem spajanju interneta i televizije, a na nekoliko od milion onlajn foruma opet se vodila rasprava o otvorenom pristupu svetskoj mreži.
Dvadesetšestogodišnji Aron Švarc je nađen mrtav u zoru 11. januara u Bruklinu, u naselju, odnosno kvartu Kraun hajts. U stanu koji je delio sa svojom devojkom, talentovani programer sa MIT-ja, obesio se o tavanicu.
Mada star samo 26 godina, Švarc je već bio proslavljen kao jedan od izumitelja naširoko korišćenog RSS protokola, ali pre svega kao jedan od vodećih junaka pokreta za slobodu na internetu, idol desetina hiljada Anonimusa i internet aktivista.
Tako se okončao neobični sudski proces koji je protiv Švarca vodila digitalna biblioteka naučnih članaka JSTOR, koji je Švarca doveo do samoubistva.
Uz očekivanu drakonsku presudu federalnog suda, Švarcu je pretilo 35 godina zatvora jer je iz internet baze JSTOR-a „ukrao“ 4,5 miliona naučnih članaka, uključujući i one koje je sam napisao, da bi ih, kako je planirao, besplatno podelio naučnicima širom sveta.
TAG OTPORA
Švarcova smrt je odmah izazvala talas reakcija. Sva svetska štampa je prenela vest o njegovom samoubistvu, uglavnom uz uredničke komentare o narastanju internet nesloboda. Reagovala je njegova porodica, ali i brojne slavne ličnosti, uključujući i izumitelja world wide web-a, Tima Bernersa Lija.
Za samo nekoliko dana oko 45.000 ljudi je uputilo peticiju Beloj kući sa zahtevom za smenu federalne tužiteljke Kameron Ortiz, koja je nemilosrdno vodila slučaj protiv Švarca. Američki kongres je na inicijativu troje kongresmena pokrenuo istragu o slučaju.
Uporedo sa tim, Anonimusi širom sveta su gotovo odmah počeli da napadaju mete koje ugrožavaju slobodu na internetu, deleći manifest zasnovan na jednom Švarcovom tekstu Guerilla Open Acces Manifesto.
Prva meta Anonimusa bio je MIT, čiji su sajt srušili. No, u narednim danima se razbuktao sukob i sa drugim protivnicima otvorenog pristupa, između ostalog i na sajtovima jedne baptističke crkve koja je organizovala skupove na kojima se poručuje: “Švarc u pakao!”
U međuvremenu, na hiljade ljudi koji podržavaju open access, odnosno dostupnost znanja i informacija, počelo je da deli raznovrsne sadržaje besplatno, uz tag #pdftribute.
Ko je ubio Arona Švarca?
Slučaj sa naučnom arhivom će se pokazati fatalnim po Arona Švarca. Smatrajući da su naučni radovi vlasništvo samih naučnika koji njime raspolažu i daju ga na uvid civilizaciji, Švarc je bio protiv naplaćivanja radova u raznim arhivama stručnih publikacija. Nakon što je 2010. uhakovao bazu JSTOR na MIT-ju, Švarc je pokušao da besplatno podeli, odnosno učini javno dostupnim čak 4,5 miliona naučnih članaka. Zbog toga je ceo slučaj u javnosti i nazvan „naučnim vikiliksom“. Međutim, bio je uhvaćen u tome i optužen pred državnim sudom u Masačusetsu da je provalio u zgrade MIT-ja i pokušao da izvrši kriminalno delo. Sud je odbacio optužbe, no, istraga je potom pokrenuta pred federalnim sudom, a slučaj je preuzela tužiteljka Kameron Ortiz. Nakon uzaludnih pokušaja da se slučaj reši i da se nagodi sa tužiteljima, sve Švarcove nade da će ostati na slobodi su propale početkom godine. Čekalo ga je 35 godina zatvora. Švarc je, međutim, odlučio da se isključi iz procesa. Izvršio je samoubistvo sa 26 godina.
OTVORENI PRISTUP
„Sve svetsko naučno i kulturno nasleđe, objavljivano kroz vekove u knjigama i časopisima, šaka privatnih kompanija danas ubrzano digitalizuje i zaključava“, napisao je Švarc u jednom blogu.
On je promovisao ideju otvorenosti znanja, budući da je smatrao da autorska prava pripadaju autorima, a ne kompanijama koje su digitalizovale vekovno znanje i koje ga danas naplaćuju po izuzetno visokoj ceni.
„Trenutno se vodi bitka, bitka da se ponovo definiše sve što se na internetu dešava u stilu tradicionalnih stvari koje zakon razume“, rekao je na skupu Freedom to Connect u maju 2012, koji je organizovan u okviru kampanje protiv represivnog internet sporazuma poznatog kao SOPA.
„Uz ovaj zakon, nova tehnologija, umesto da nam donese više slobode, gurnuće u drugi plan naša osnovna prava koja uzimamo zdravo za gotovo“, objasniće sledbenicima.
Naime, mada izuzetno mlad, Švarc je od samog početka bio upleten u kampanju i pokret koji se u Americi suprotstavio međunarodnom sporazumu Stop Online Piracy Act, odnosno SOPA, pravnom rešenju koje je značajno uskraćivalo ne samo internet nego i druge slobode građana.
Ovaj dokument je pretio da bude usvojen i u Americi i u mnogim drugim zemljama sveta. No, zahvaljujući snažnoj kampanji internet aktivista, između ostalih i Arona Švarca, SOPA nije zaživela.
Međutim, Švarc je i pre samoubistva poručivao da borba tek počinje: „I to će se dogoditi opet, sa sigurnošću, imaće drugo ime, i možda drugačiji izgovor, i možda će činiti štetu na drugi način, ali nema greške, neće nestati neprijatelji slobode.“
REVOLUCIONAR NOVOG DOBA
Aron Švarc se rodio u Čikagu 1986. godine. Njegov otac je posedovao softversku kompaniju, a Aron se od najmlađih dana interesovao za kompjutere i internet.
Sa samo četrnaest godina je pobedio na naučnom takmičenju, zahvaljujući čemu je, kao nagrađeni izumitelj, stigao u Tehnološki institut u Masačusetsu, MIT. Ovde, u izuzetno naprednom okruženju, Švarc se pokazao kao izuzetno talentovan.
Praktično dečak, učestvovao je u stvaranju takozvanog RSS protokola, koji se danas ustaljeno koristi, a kasnije je radio na razvoju web.py aplikacije. Nakon jedne godine u Stenfordu, osniva svoju kompaniju Reddit, koja kasnije postaje deo kompanije koja izdaje časopis Wired.
Nezadovoljan u radnom okruženju ovog magazina, Švarc u 21. godini napušta taj posao, ali će se naći u više značajnih veb-projekata i praktično raditi sa gotovo svim ljudima koji danas pokreću internet.
Uporedo sa ovim aktivnostima, Švarc je bio izuzetno aktivan urednik na Vikipediji gde je čak nominovan za bord direktora. Zajedno sa osnivačem Vikipedije Džimijem Velsom vodi debatu o tome kako se puni ova otvorena enciklopedija.
Švarc dokazuje kako najveći deo informacija na Vikipediji potiče od desetina hiljada „slučajnih prolaznika“, ljudi koji su specijalisti za jednu ili nekoliko tema, dok nekoliko hiljada urednika samo doterue njihove tekstove. Švarc je merenjem broja karaktera osporio dotadašnje zvanično Velsovo stanovište da urednici daju najveći doprinos, a da slučajni prolaznici samo doteruju članke.
Pre slučaja sa JASTOR-om, Švarc je već bio upleten u sukobe oko otvorenog pristupa. Tako se sa optužbama za kršenje autorskih prava već suočavao.
Koristeći zakonske mogućnosti, Švarc je 2006. otključao i na sajtu učinio javno dostupnom celokupnu bibliografiju Kongresne biblioteke, koja je do tada podatke o knjigama naplaćivala.
Tokom 2008. godine, Švarc je pristupio, daunloudovao i potom javno objavio oko dvadeset odsto sadržaja arhiva američkog federalnog suda, Public Access to Court Electronic Records, poznatog kao PACER.
Pre toga je ovaj arhiv, kršeći zakonska ovlašćenja, naplaćivao svaku stranu iz arhiva osam centi, ali je zahvaljujući Švarcu on postao javno dostupan.
FBI je nakon ovog slučaja pokrenuo istragu protiv Švarca, ali protiv njega nije podignuta optužnica, budući da nije prekršio nijedan zakon. Naprotiv.
I biće potrebno da Švarc otključa jednu naučnu arhivu, kako bi federalni sud konačno imao slučaj protiv njega. I dobio ga. Nažalost, daleko izvan sudnice.