Nasina svemirska misija Kepler detektovala rekordni broj vansolarnih planeta u našoj Galaksiji
Tekst: Jovana Nikolić
Članovi Nasinog tima koji rukovodi Kepler misijom su na konferenciji za novinare, održanoj 10. maja objavili podatak da je u okviru ove misije potvrđeno postojanje 1284 nove planete. Ovo je rekordni broj planeta koje su pronađene odjednom, ali ne bi bio sam po sebi toliko zanimljiv da ne donosi neke drugačije poglede na svemir.
Analize pomoću Kepler teleskopa su vršene u julu 2015. godine i tada je identifikovano čak 4.302 potencijalne planete da bi se na kraju došlo do nešto „skromnijeg“ broja od 1284 onih koje ispunjavaju uslove da ih nazovemo planetama, ili makar 99 odsto planetama koliki je postavljen kriterijum.
Što se preostalih kandidata za planete tiče, samo je 707 onih koje verovatno predstavljaju neke druge astrofizičke pojave, a dodatna proučavanja su planirana za 1327 kandidata. Takođe, Kepler je dodatno potvrdio 984 planete, koje su ranije već bile verifikovane drugim tehnikama.
Na konferenciji je saopšteno da se devet planeta nalazi na takvoj udaljenosti od svoje zvezde da joj temperatura omogućava postojanje tečne vode, a broj onih koje bi mogle da budu čvrste kao Zemlja je znatno veći i ima moglo bi da ih bude oko 550.
Najnovije otkriće predstavlja rekord u broju planeta otkrivenih odjednom, a može se reći da sve zasluge pripadaju metodu koji je korišćen. Timoti Morton, istraživač sa Prinston univerziteta, koristi statističku analizu pomoću koje posmatra više kandidata odjednom i svakom određuje procentualnu verovatnoću da je planeta.
„Ako ispustite na pod nekoliko krupnih mrva, lako ćete ih pokupiti rukom jednu po jednu, ali ako prospete punu kesu mrvica, potrebna vam je metla“, objasnio je Morton poredeći statističku analizu sa metlom.
Naime, pre lansiranja Kepler misije nije bilo izvesno da li su egzoplanete samo retkost u našoj galaksiji ili su njen uobičajeni sadržaj, međutim prema rečima Pola Herca, direktora Odeljenja za astrofiziku u sedištu Nase, sada znamo da ih najverovatnije ima više nego zvezda.
Pažnja javnosti je usmerena pre svega na pitanje kolika je verovatnoća da je na ovim novootkrivenim planetama razvijen život ili makar da postoje uslovi koji bi to omogućili jer Nasa svoju Kepler misiju i predstavlja kao prvu koja traži potencijalno naseljive planete veličine Zemlje a pokrenuta je u ovoj agenciji.
Otkada su počela traženja planeta van Sunčevog sistema, pre nešto više od 20 godina, otkriveno je oko 5.000 kandidata, a za više od 3.200 je potvrđeno da su planete. Najveći je broj onih koje su pronađene upravo pomoću Kepler teleskopa koji je počeo sa radom u martu 2009. godine.
Do sada je Kepler teleskop pratio oko 150.000 zvezda i merio male promene koje se javljaju u promeni njihovog sjaja kada planeta prelazi ispred nje, slično kao što je devetog maja bio slučaj sa tranzitom Merkura preko Sunca. Nasa za 2018. godinu planira da pomoću satelita za istraživanje egzoplaneta (Transiting Exoplanet Survey Satellite) prati 200.000 zvezda tražeći planete koje kruže oko njih.
Cilj čitave Kepler misije je pretraga Mlečnog puta i pronalaženje potencijalnih planeta čija je veličina slična Zemljinoj i koje se nalaze u nastanjivoj zonu u odnosu na svoju zvezdu, ili makar u blizini ove zone a zatim precizno utvriditi koliko zvezda u našoj galaksiji može da se pohvali ovakvim pratiocima.