Ruska raketa Sojuz ponela je u orbitu novi satelit koji bi trebalo da nas zaštiti od prirodnih katastrofa
Tekst: Nevena Grubač
Moderni čovek je izmislio nebrojeno mnogo načina da svoj opstanak dovede u pitanje. U doba ekstremnih vremenskih prilika i klimatskih promena, u svetu u kom smo kvalitet vode i vazduha doveli do kritičnih nivoa, a resurse iscrpli gotovo do krajnjih granica, kontrola elemenata koji čine životnu sredinu stabilnom je od krucijalnog značaja za preživljavanje ljudske vrste.
Sudbina civilizacije je u vlasti ogromnog broja faktora. Na neke od njih možemo snažno da utičemo, neke jednostavno uzimamo zdravo za gotovo ne razmišljajući o dugoročnim posledicama, dok su ostali daleko van našeg domašaja. Donedavno, u poslednju kategoriju su spadale i prirodne katastrofe poput poplava, suša, vulkanskih erupcija i zemljotresa. U narednim godinama i uz malo sreće, ni ćudljiva priroda, ni sopstvene loše navike više neće uspevati da nas uhvate nespremne.
Novi pogled na planetu
Kopernikus je sistem za nadgledanje naše planete i predstavlja kompleksnu mrežu koju čine sateliti u orbiti, zemaljske stanice, senzori u vodama i vazduhu. Procesuirani, podaci koje dobijemo od Kopernikusa daju nam realnu sliku o stanju u kojem se nalazi naša životna sredina, ali i o sigurnosnim pitanjima. Oblasti koje analizira su zemlja, voda, atmosfera, klimatske promene, menadžment u hitnim situacijama i bezbednost.
Nova misija Kopernikus programa zove se Sentinel. Prvi od planiranih pet satelita lansiran je u Zemljinu orbitu, gde će uz pomoć radara snimati i mapirati površinu planete i na taj način stvoriti najprecizniji i najdetaljniji prikaz našeg sveta koji smo ikad posedovali. Preostale letelice će se pridružiti svom prethodniku u narednih pet godina.
U trenutku u kom bude u potpunosti operativna, misija Sentinel će na Zemlju u toku jednog dana slati oko osam terabajta podataka. Njihovom daljom analizom doći ćemo do izuzetno važnih informacija o trenutnom stanju vode, vazduha i atmosfere.
Svevideći satelit
Kontrola elemenata životne sredine neće biti jedino čime će se Sentinel baviti. On će nadgledati, između ostalog, linije pomorskog saobraćaja radi kontrole zagađenja, pratiće stanje glečera, krčenje šuma i učinak proizvodnje pirinča. Sentinel će moći da nam pokaže detaljne razmere poplava, a uz pomoć njega ćemo moći precizno da procenimo infrastrukturnu štetu nastalu nakon zemljotresa.
Podaci će stizati za Zemlju brže nego dosad, zahvaljujući novoj laserskoj tehnologiju razvijenoj od strane nemačkih inženjera. U slučaju prirodne katastrofe, manje vremena potrebnog za slanje podataka može značiti manje izgubljenih života.
Čemu će sve služiti Sentinel:
- Praćenje poplava i prognoziranje nadolazećih poplava
- Detaljni izveštaji nakon zemljotresa i procenjivanje kritičnih delova za nadolazeće potrese
- Slanje podataka laserskom tehnikom na Zemlju u realnom vremenu
- Praćenje klimatskih promena
- Detaljan uvid u kvalitet vazduha i vode na čitavoj planeti
- Precizni snimci kopnene i vodene mase na Zemlji koji neće zavisiti od vremenskih uslova
- Praćenje pomorskog saobraćaja
- Praćenje sezonskih promena u vegetaciji
Prvi od lansiranih satelita, Sentinel-1a, radiće u unapred programiranom modu, i danju i noću, i s obzirom na to da će za snimanje koristiti radar, njegovi snimci neće zavisiti od vremenskih prilika. Naredne godine će mu se pridružiti Sentinel-1b i princip parnih letelica će se nastaviti tokom trajanja čitave misije. Kada se učini da su postojeći sateliti dotrajali, zameniće ih Sentinel-1c i 1d. Na ovaj način, Kopernikus će se postarati za redovno, neometano, dugoročno snabdevanje željenim podacima.
Glavni korisnici Kopernikusa su institucije koje se bave formiranjem procedura i zakona o životnoj sredini, kao i donosioci odluka u kritičnim situacijama poput prirodnih katastrofa i humanitarnih kriza. Pošto je Kopernikus drugi najveći svemirski projekat Evropske unije, postoje očekivanja da će on postati sredstvo koje će pomoći osmišljavanje i primenu politike u vezi sa kvalitetom vazduha, praćenjem odlaganja otpada i sličnih ekoloških problema.