Istražite 13 ideja koje su promenile svet

Upotreba nule kao broja je presudna u gotovo svim naučnim disciplinama: matematici, hemiji, fizici, astronomiji i računarskim naukama…

Ljudima je bilo potrebno veoma mnogo vremena da shvate da je ništa zapravo nešto. Ni Vavilonci ni Maje, pronalazači cifara, nisu prepoznavali nulu kao broj. Stari Grci takođe nisu mnogo marili za nešto što ne može biti opisano geometrijskim oblikom.

Indijski matematičar Bramagupta usudio se da 628. godine p.n.e. pogleda u prazninu i da u njoj vidi nešto – novi broj! Bramagupta je napisao prva pravila upotrebe broja nula, gde sugeriše da je zbir dve nule zapravo nula, da je zbir nule i nekog pozitivnog broja uvek pozitivan broj, kao i mnogo drugih pravila koja se u matematici i dalje poštuju.

Arapskim matematičarima dugujemo zahvalnost jer su ovo saznanje sačuvali i preneli dalje u Evropu.

Leonardo iz Pize, u matematičkoj istoriji zapamćen kao Fibonači, predstavio je 1202. godine sasvim novi pogled na brojeve. U knjizi Liber Abaci, čije ime znači „Knjiga o računanju“, uveo je novi decimalni sistem zapisivanja brojeva. A pored devet arapskih cifara, 1, 2… 9, u matematiku se tada ušunjala i deseta – nula, koja je označena kružićem 0. 

ŠUMA ZNANJA

U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.

Istražite više o idejama koje su promenile svet.

podeli
povezano
Elektroni pokreću svet
Kako nahraniti sve ljude?