Neki neuroni u mozgu konstantno generišu akcioni potencijal, frekvencijom od 10 do 100 u sekundi, drugi sve vreme ćute, a onda najednom postanu hiperaktivni.
Dok čitate ove reči, vaš mozak uzima u razmatranje sve vrste prizora i zvukova, dok samo nekolicinu poništava. On vas podseća na ono što ste do sada naučili o oblicima i slovima, značenjima reči, a podseća vas i na ono što tražite u ovom tekstu. Vaš mozak donosi odluke i kreira nova sećanja. I sve vreme vam pomaže da ostanete oprezni i da stalno dišete. A kako sve to mozgu uspeva?
Ćelije od kojih je sačinjen mozak, poznatije kao neuroni, rade najveći deo posla omogućavajući vam da mislite, osećate i krećete se. Specifični delovi mozga su posvećeni vidu, sluhu, mirisu, ukusu i dodiru. Svi ovi delovi komuniciraju kao članovi orkestra, tako da je vaše iskustvo neisprekidano, bogato i kompletno.
Specijalne ćelije u posebnom delu mozga čuvaju informacije o tome gde se nalazite u prostoru u svakom trenutku. Vaš mozak dobija informacije iz dva različita izvora: čula vas obaveštavaju o tome šta se dešava u spoljašnjem svetu, dok vam emocije govore o tome šta ti spoljašnji događaji i uslovi zapravo znače za vas lično.
Ako postoji jedna stvar koja vas razdvaja od ostalih životinja, to je vaša sposobnost da mislite. Ljudi razmišljaju o prošlosti, zamišljaju šta je moglo biti, ali i planiraju kako da naše misli postanu realnost.
Sinapsa je mozgov komunikacioni centar koji nam omogućava da pamtimo stvari. Neuro naučnici širom sveta pokušavaju da razumeju komunikacione procese između nervnih ćelija i odgovore na pitanje: šta je to što se pokreće kada pamtimo činjenice, vreme, mesta i događaje.
Kao i drugi organi u telu, vaš mozak se menja tokom života.
Mi smo tek počeli da shvatamo unutrašnju priču ovog impozantnog organa. Danas nam napredna biohemija i nove tehnologije (kao što su funkcija slike magnetne rezonance i interaktivni programi) omogućavaju da posmatramo mozak i njegove aktivnosti više nego ikada do sada.
Istražite druga OTVORENA PITANJA SAVREMENE NAUKE.