Poznata materija čini samo 4,6 odsto mase univerzuma. Sva ostala masa je nešto što još ne možemo da vidimo, izmerimo i objasnimo.
Ako pri nekoj zgodi, prijemu ili proslavi, želite da zabrinete savremenog fizičara, pomenite mu tamnu materiju. I dok svi ostali budu odlazili kući, on će i dalje sedeti u uglu i zabrinuto razmišljati. Još 1932. godine astronom Jan Ort je primetio da postoji značajna masa u svemiru koju ne vidimo teleskopima. Vremenom će se ispostaviti da je reč o tamnoj materiji, koja danas predstavlja jednu od najvećih misterija kosmologije i verovatno jedan od najtežih problema savremene nauke.
Tamna materija čini 23 odsto univerzuma, dok pored nje postoji i 72 odsto takozvane tamne energije. Poznata materija čini samo 4,6 odsto mase univerzuma. Sva ostala masa je nešto što još ne možemo da vidimo, izmerimo i objasnimo. Sa druge strane, danas vrlo dobro znamo koje elementarne čestice čine vidljivu masu. Velike eksperimentalne mašine, kao što je LHC u CERN-u, sada pokušavaju da ispitaju kakva bi mogla biti fizika nepoznatih čestica koje čine tamnu materiju.
Pre 14 milijardi godina, nakon Velikog praska, univerzum počinje svoju odiseju širenja. Iz prve mase se izdvajaju čestice koje naučnici danas nazivaju barionima. To su protoni i neutroni, od kojih će nastati jezgra atoma i formirati se sav poznati materijalni svemir. Međutim, šta se dogodilo sa materijom koja nije barionska? Od kakvih čestica je nastala tamna materija?
Istražite druga OTVORENA PITANJA SAVREMENE NAUKE.