Kakva je to uraganska nepogoda razorila i paralisala celu istočnu obalu Amerike? Šta su uragani i kako nastaju?
Tekst: Slobodan Bubnjević
Uragan „Sendi“ pogodio je u ponedeljak brojne američke gradove na istočnoj obali. Najživlji grad na svetu, Njujork, potpuno je opusteo, a dobar deo Menhetna je poplavljen.
U nepogodi koja se pretvorila u ogromnu dramu, poginulo je 13 osoba, gradovi kao Atlantik Siti pretrpeli su velika oštećenja, mnogi su poplavljeni vodom, a šest miliona ljudi je ostalo bez struje.
Uragan „Sendi“ je stigao sa juga i naglo ojačao približavajući se Njujorku, pretvarajući se u najveću američku oluju u poslednjih 100 godina. No, šta se tu zapravo desilo? O kakvoj oluji je reč? Šta su uragani i kako nastaju?
DIVOVSKI VRTLOZI
Naime, ponekad se događa da iznad mora nastanu i ogromni vrtlozi vazduha, široki stotinama kilometara. To su takozvani vrtložni sistemi vetrova koji veoma utiču na klimu.
Kada se vetar okreće oko oblasti nižeg pritiska, sistem takvih vrtložnih vetrova se naziva ciklon, što je ime za nizak pritisak. Cikloni se okreću i sa mora prelaze na kontinente, putujući sve dok ne izgube snagu.
U našim krajevima njihov prečnik je između 1000 i 4000 kilometara, ali se ne okreću preterano brzo, tako da ne nanose veliku štetu, osim što obično donose kišu.
Vazduh može da rotira i oko oblasti visokog vazdušnog pritiska, a takav sistem vetrova naziva se anticiklon. No, anticikloni su manji i sporiji od ciklona.
Raspored ciklona i anticiklona u atmosferi je vrlo složen i zavisi od temperature vazduha. Topao vazduh ima niži pritisak od hladnog. Obična promaja u stanu se javlja zato što su prozori na jednoj strani zgrade uvek više zagrejani nego na drugoj.
Ako se prozori otvore, vazduh počne da struji od hladnije strane ka toplijoj strani zgrade, kroz stan. Takav kratkotrajni vetar nazivamo promajom.
URAGANI I TAJFUNI
U toplim, tropskim oblastima, cikloni su znatno manjeg prečnika (100-500 kilometara), ali se kreću znatno brže (100-250 kilometara na čas). Oni se zovu tropski cikloni i izazivaju dramatične klimatske efekte.
Obično nastaju iznad okeana i kreću se ka obalama. Vetar spiralno rotira ka središtu tropskog ciklona, a zbog svoje brzine može imati razorne posledice. Zanimljivo je da tropski cikloni imaju različita imena u raznim delovima sveta.
Na Pacifiku, tropske ciklone nazivaju tajfuni, dok ih u Karibima zovu uragani. Mada se obično misli da su to različiti vetrovi, uragani i tajfuni se u suštini ne razlikuju.
U svakom slučaju, kretanje svih tropskih ciklona prati se satelitski i pomoću radara u meteorološkim stanicama. Od 1950. se koristi internacionalna klasifikacija prema razornoj moći po kojoj se uragani dele na pet kategorija.
Neki od najjačih uragana pete kategorije ostali su dugo zapamćeni. Poznat je uragan „Kamil“ iz 1969, koji se kretao u oblasti Meksičkog zaliva, kao i uragan „Endrju“ iz 1992, koji je pogodio Floridu.
„KATRINA“ I DRUGI SLUČAJEVI
Najrazornije posledice koje je napravio jedan vetar imala je tropska oluja „Katrina“, čija je brzina bila veća od 260 kilometara na čas i koja je 2005. godine uništila grad Nju Orleans.
Ona je pogodila obalu Meksičkog zaliva u Americi, a uz nju su te sezone sa Atlantika stigli i drugi uragani izuzetne snage. Moguće je da ste na televiziji već gledli kako uragan pod imenom „Katrina“ pogađa grad Nju Orleans.
Ovaj vetar je izazvao strašne posledice, smrt mnogo ljudi, uništenje velikog broja kuća, a zbog takve nepogode su hiljade osoba morale da se odsele iz Nju Orleansa, koji se ni posle sedam godina nije oporavio od ove nesreće.
Isti grad je samo dve nedelje nakon „Katrine“ pogodio nešto slabiji uragan „Rita“, a i na Dalekom istoku se pojavilo još nekoliko razornih uragana.
Smatra se da je „Sendi“ najskuplja oluja svog vremena. Mada manje snage od drugih poznatih tropskih vetrova, ona je udarila u grad koji je ekonomsko, kulturno i demografsko središte kontinenta. Stoga je isključivanje čitavih 108 godina starog metroa, kao i praktično zaustavljanje života u Njujorku, koštalo mnogo više nego da se to desilo na nekom drugom području.
STRUJANJE VAZDUHA
Vetar, bio on promaja ili ciklon „Sendi“, predstavlja samo strujanje vazduha. On nastaje zbog razlike u vazdušnim pritiscima. Iz nekog razloga, vazduh uvek struji iz oblasti visokog u oblast niskog pritiska. Ali, to uopšte nije čudno. U prirodi ima mnogo pojava koje se odvijaju na sličan način: električna struja se kreće od višeg ka nižem električnom potencijalu, reke teku sa više nadmorske visine ka nižoj, a vazduh struji od visokog ka niskom pritisku. Mesta u atmosferi na kojima je pritisak visok meteorolozi nazivaju anticikloni, dok oblasti niskog pritiska zovu ciklon. Dakle, vetar se uvek kreće od anticiklona ka ciklonu.