Slepi miš je jedna od životinja za koju se vezuje najviše mitova i zabluda. On pije krv, ujeda, petlja se u kosu, a uz to, i Drakulin je bliži rođak
Tekst: Marija Vidić
Kako izbaciti slepog miša iz stana? Samo u Beogradu tokom leta stotine ljudi muku muči sa ovim problemom. Slepi miševi uleću kroz prozore u osvetljene prostore, uglavnom jureći nekog insekta, ili sasvim slučajno.
Uglavnom bivaju zatečeni, baš kao i vlasnici stanova. Nastaje panika, ljudi viču, beže, lupaju vratima, ili pokušavaju da ga ulove. Stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja, kao i iz Društva za očuvanje divljih životinja „Mustela“, na nedavno održanoj Evropskoj noći slepih miševa, apelovali su na građane kojima se ovo dogodi da nikako ne stvaraju pometnju. Najvažnije je ne paničiti, jer će slepi miš da se uplaši i dezorijentiše. Najbrže će izaći iz sobe ako je i vi napustite, ili ako se umirite i obavezno ugasite svetlo.
Ukoliko ste stalno žrtva upada ovih životinjica, najzgodnije rešenje je da na prozore stavite mreže za zaštitu od insekata. Ako problem ne uspevate da rešite, možete se obratiti Prirodnjačkom muzeju ili Društvu „Mustela“. I još jedno važno upozorenje: povređenog, ili slepog miša u bilo kojoj situaciji, nikad ne treba dirati „golim“ rukama, već obavezno rukavicom ili krpom. Iako obično ne ujeda, slepi miš u pokušaju samoodbrane može pokušati da gricne.
ZABLUDE
Slepi miš je, inače, jedna od životinja za koju se vezuje najviše mitova i zabluda. On pije krv, ujeda, petlja se u kosu, a uz to, i Drakulin je bliži rođak.
Zanimljivo je da je tvrdnja o tome da se slepi miševi petljaju u kosu potekla sa naših prostora i nije se raširila. U drugim, čak i susednim državama, kako je rečeno tokom Evropske noći slepih miševa, nije primećeno da postoji ta zabluda ili strah. Čak, kako je objasnio Branko Karapandža iz Društva „Mustela“, u dugogodišnjoj praksi njegovih bliskih susreta sa slepim miševima, što u pećinama, što na drugim mestima, nije zabeležen nijedan ovakav slučaj. Petljanje u kosu je, tvrdi, i anatomski nemoguće za slepog miša. Dogodilo se, naveo je, da je jedan umorni i uspaničeni slepi miš, tražeći mirno mesto da se primiri, sleteo na glavu Karapandžine koleginice koja se trudila da mirno sedi u nekom uglu. Doduše, ni taj se nije upetljao.
Jasno je i da slepi miševi ne piju krv. Odnosno, to rade samo tri vrste slepih miševa koje žive u Južnoj Americi. Međutim, nijedna od evropskih, niti neka od 30 vrsta slepih miševa koje žive u Srbiji, ne ujedaju i ne piju krv, već love sićušne insekte. Krivac za ovu zabludu o zlim slepim miševima, kao i za njihovo povezivanje sa vampirima i grofom Vladom Drakulom (koji inače nemaju baš nikakve veze sa slepim miševima), jeste romanopisac Brem Stoker. On je u romanu Drakula iz 1897. popularisao ovu ideju, koja ni više od 100 godina kasnije nije nestala.
No, verovatno najveća zabluda u vezi sa slepim miševima je što oni nisu miševi, a nisu ni slepi. Miševi su glodari, a slepi miševi nisu. Kao i drugi sisari, oni nose mladunce u stomaku i sa njima su povezani pupčanom vrpcom baš kao i čovek, a kada se beba slepi miš rodi, majka ga doji. Oni su, uostalom, jedini pravi leteći sisari.
Slepi miševi nisu slepi (a ni gluvi), oni vide, pogotovo na svetlu. Međutim, tvrdnja da su slepi potiče od njihove sposobnosti eholokacije. Naime, slepi miš u mraku funkcioniše pomalo nalik ultrazvučnom aparatu – on odašilje ultrazvučne impulse koji se odbijaju od tela u okolini, a slepi miš dobija povratnu informaciju na osnovu koje stvara sliku o izgledu prostora o kom se kreće.
PEĆINSKI DRUGARI
Mitologija iz gotovo svih delova planete prepuna je priča o slepim miševima, a oni simbolišu najraznovrsnije pojave. U Kini su na primer simbol blagostanja, sreće i dugog života, u Južnoj Americi slepi miševi su posrednici između neba i podzemlja i često korišćeni simboli na žrtveniku, a Maje su imale boga polu čoveka, polu slepog miša koji je povezivan sa žrtvom, smrti i tamom.
No, zanimljiv podatak koji se mogao čuti tokom Evropske noći slepih miševa je da ljudi uopšte nisu slikali slepe miševe na zidovima pećina – pronađene su samo na dva mesta u australijskim pećinama. Zbog čega, ako se zna da su slikali najrazličitije životinje koje su živele u njihovoj okolini?
Karapandža objašnjava razlog: čovek i slepi miš u pećini su zapravo živeli u zajednici i slepi miševi nisu bili nikakva nepoznanica, već saputnici, prve komšije. Otuda i nije postojala fascinacija njima, kao nekim drugim životinjama koje su lovili i koje su imale značajan uticaj na njihov život.
STANIŠTE
Slepi miševi su, dakle, nekad živeli vrlo blizu ljudi, a kako su se u savremenom svetu širila čovekova staništa, tako su ponovo počeli da stanuju zajedno. Slepi miševi u gradovima se useljavaju na tavane, u kutije od roletni, u napuštene zgrade, a upadaju i u useljene stanove. Oni, u nedostatku skloništa u prirodi, tu traže hranu ili mesto za život. U međuvremenu su se prilagodili eri elektrifikacije – tamo gde ima uličnih lampi ima i bubica koje se okupljaju na svetlu, pa privlače i slepe miševe.
Slepi miševi su u Srbiji zaštićene vrste. Zabranjeno je hvatati ih, ubijati, maltretirati. Oni su veoma važni za životnu okolinu jer su najvažniji regulatori brojnosti noćnih letećih insekata u gradovima. Da nema slepih miševa, prskanje komaraca nam ne bi mnogo pomoglo da se otarasimo tih napasti. Slepi miševi, malo je poznato, ne stvaraju baš nikakvu štetu po čoveka. Ne uništavaju zgrade u koje se naseljavaju, ne oštećuju materijale kao “pravi” miševi i pacovi, ne preturaju po kuhinji i ne ujedaju. Čak i ako bi vas ujeli, ne bi vam preneli tešku zaraznu bolest koju bi možda dobili od neke štetočine.