Robotizovana sonda Kjuriositi će u naredne dve godine istraživati površinu Crvene planete u potrazi za najvažnijim odgovorom koji ova planeta krije – ima li života na njoj?
Tekst: S. Bubnjević
U ponedeljak rano ujutru, svemirski robot Kjuriositi napisao je na svom Tviter nalogu „Bezbedno sam sleteo na površinu Marsa. GEJL KRATERU, EVO ME!!!“
Tom objavom, uz prateće medijsko saopštenje američke nacionalne administracije za svemir i astronautiku (NASA), okončano je 13 neizvesnih minuta „zamračenja“ tokom kojih je robotizovana sonda sletala na Mars i bila isključena iz komunikacija.
U tom periodu, robotizovana sonda Kjuriositi (Znatiželja) izvela je niz vrlo opasnih, automatizovanih manevara, tokom kojih se probila kroz atmosferu Marsa i usporila od brzine od 20.000 kilometara na čas do nule.
No, ispostavilo se da je sletela sasvim po planu – u pola šest ujutru u ponedeljak dodirnula je tlo u blizini ekvatora planete Mars.
Prve fotografije niske rezolucije robot je poslao odmah nakon sletanja, a uskoro se očekuju i one mnogo detaljnije.
Tako je sa očiglednim uspehom započela poslednja od brojnih ljudskih misija na planeti Mars. Inženjeri NASA su je pripremali punih deset godina i s obzirom na promenljiv uspeh dosadašnjih misija na Marsu, besprekorno sletanje ove sonde je izazvalo oduševljenje širom sveta.
Robotsko vozilo Kjuriositi je teško oko jedne tone i opremljeno najsavremenijom komunikacionom i istraživačkom opremom.
Naučna laboratorija Mars „Kjuriositi“, što je puni naziv ove sonde, do Crvene planete je putovala brodom Odisej, koji je prevalio put od 570 miliona kilometara i koji sada kruži u Marsovoj orbiti, kao veza sonde sa Zemljom.
Naziv misije je očigledno odlično odabran, jer Mars, kao najbliža planeta Zemlji, neprekidno pobuđuje upravo to – znatiželju. Pre svega zbog ključnog pitanja koje postavljamo gledajući u svemir.
Naime, upravo će robotizovana sonda Kjuriositi u naredne dve godine istraživati površinu u potrazi za najvažnijim odgovorom koji ova planeta krije – ima li života na njoj?
Verovanje u Marsovce započinje još u 19. veku i to zbog jedne astronomske greške. Naime, direktor Milanske opservatorije, Đovani Skjapareli (1855–1916) posmatra Mars kroz teleskop i 1877. godine najednom primećuje da na Marsu postoje „kanali“, za koje pogrešno pretpostavlja da služe za navodnjavanje.
Dalja istraživanja preduzima astronom Persival Louel, koji godinama pokušava da sazna ko je napravio kanale na Marsu. Kasnije, kad su napravljeni jači teleskopi, ispostavlja se da su kanali na Marsu samo veliki kanjoni među planinama koji su prirodno nastali.
No, potraga za Marsovcima i životom na ovoj planeti odavno postaje ne samo opsesija za astronome nego i opšte mesto savremene kulture.
Šta će nam javiti Kjuriositi? Ima izvesne ironije da je pun vek kasnije, potragu za životom čovek potpuno prepustio mašini – jednom robotu. Hoće li vest i o tome prvo biti objavljena na Tviteru?
Pogledajte video Sedam minuta trijumfa.