Na 156. godišnjicu rođenja Nikole Tesle i Dan nauke, prisećamo se jednog od Teslinih izuma koji je omogućio svet u kom danas živimo
Tekst: M. Vidić
Amerika, krajem devetnaestog veka. Od njujorških dokova do Srednjeg zapada bukti nova industrijska revolucija svojim najsvetlijim plamenom. Preduzetnički duh i opšta želja za uspehom pretvaraju male, siromašne doseljenike u velike industrijske magnate. Niču čitavi gradovi, rastu fabrike, a ulice prekriva sasvim nova mreža – hiljade i hiljade kilometara električnih žica. Struja počinje da teče svetom.
Jedan od očeva električnog napretka, pionir naizmeničnih struja, slavni njujorški pronalazač Nikola Tesla, prolazi širokom avenijom na Menehtnu i izbija pred Bruklinski most. Dugo posmatra radnike koji postavljaju nove vodove, strujnu vezu sa Bruklinom i Long Ajlendom, a prolaznici pokazuju prstom na slavnog pronalazača.
No, Tesla putuje daleko. Njegov zagonetni osmeh prikriva jednu sasvim novu ideju. Ideju koja ide mnogo dalje nego što žice mogu dosegnuti.
Teslu su i mnogo ranije opsedale misli o životu bez žica. Sanjao je o bežičnom prenosu energije i o tome je često govorio: „Progres na ovom polju daje mi nadu da ću doživeti ostvarenje mog najvećeg sna – prenos snage od stanice do stanice bez korišćenja bilo kakve žice“, rekao je prilikom otvaranja hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima.
Još tokom svog neobičnog detinjstva, koje je Tesla proveo u Smiljanu i kasnije u Gospiću, smišljao je male pronalaske kako bi lovio gundelje i žabe, a od stvari koje je nalazio u prirodi i po kući pravio je igračke. Puštao je da barama plove brodići i pokušavao da ih natera da se kreću onako kako je on želeo, a ne tamo kud ih je vetar nosio.
Nekoliko decenija kasnije, sada četrdesetogodišnjak, ušao je u istoriju kao prvi čovek koji je uspeo da demonstrira radio-kontrolu i to tako što je bežičnim putem upravljao jednim brodićem.
Njegova konstrukcija daljinske kontrole smatra se jednim od prvih pokušaja ovakvog upravljanja. Tesla je 1898. godine patentirao, kako je naveo, metod i uređaj za mehanizam kontrolisanja pokretnih plovila ili vozila. U podnesku patenta naš naučnik je objasnio da je osmislio neke nove načine za kontrolisanje operacija iz daljine kod plovećih objekata koji imaju motore sa propelerom.
Iste godine, u Medison skver gardenu u Njujorku demonstrirao je kontrolu radio-vezom. Iskoristio je izložbu elektronike koja se održavala na Menhetnu da bi predstavio svoj brod na daljinsko upravljanje koji je nazvao „teleautomaton“.
Mali brod je poslušno ispunjavao naredbe iz publike: prisutni su Tesli dovikivali u kom pravcu brod da ide, a Tesla je upravljao stojeći ispred velike drvene kutije sa prekidačima. U patentu, a i na svojim prezentacijama, stalno je ponavljao da je reč, ne o tehnici, već o „umetnosti upravljanja“, što se graničilo sa nekim oblikom robotike.
Uređaj je pokazao i američkoj vojsci, jer je verovao da će oni biti zainteresovani, ali u narednih nekoliko decenija Teslin izum, kao i oni koji su došli posle njega, nisu našli veliku primenu.
U vreme svojih prezentacija daljinske kontrole, Tesla je živeo u tadašnjem Gerlak hotelu u Njujorku, između Brodveja i Šeste avenije. Pošto je u svojoj sobi eksperimentisao sa radio-talasima, zgrada hotela je preimenovana u „Radio-talas“, a na njenom ulazu 1977. postavljena je komemorativna ploča kojom se podseća na velika Teslina dostignuća.
Na istom principu kao i Teslin brod, danas, više od veka kasnije, funkcionišu mnogi uređaji koji nas okružuju. Mnogi verovatno još čuvaju igračke iz detinjstva koje veoma nalikuju Teslinom brodu, a koje su uz pomoć daljinskog uređaja vozili po obližnjoj reci, jezeru ili moru. Drugi možda imaju autiće ili neka slična vozila na daljinski.
No, radio-kontrola ima i mnogo korisniju upotrebu od zabave i igre. U Drugom svetskom ratu, na primer, radio-vezom navođene su rakete, a danas se obilato koristi u avijatici.
Teslin izum koristi se čak i na Marsu – Mars roverima, vozilima za istraživanje crvene planete, upravlja se, iz sasvim razumljivih razloga, sa daljine.