Temat zimskog izdanja Elemenata, prvog u 2026. godini, bavi se erom RNK u medicini. Poslednjih godina, RNK tehnologije izašle su iz okvira fundamentalnih istraživanja i postale konkretan klinički alat, otvarajući nove mogućnosti za prevenciju i lečenje bolesti kroz precizno usmeravanje ćelijskih procesa.
Temat otvara intervju Đorđa Petrovića sa dr Katalin Kariko, dobitnicom Nobelove nagrade za medicinu 2023. godine. Intervju prati njen vijugav i mukotrpan naučni put do otkrića koje je omogućilo pojavu RNK vakcina i otvorilo novo poglavlje u razvoju medicine. Dr Kariko nam otkriva kako ostati istrajan i veran svom radu uprkos osporavanjima, kakva je priroda naučnog poduhvata i šta bi trebalo promeniti da bi naučni sistem bio otvoreniji za radikalno nove ideje.
Drugi tekst temata pokazuje kako RNK tehnologije, nakon spektakularnog uspeha vakcina, prerastaju u široko primenjivo terapijsko sredstvo koje ima potencijal da trajno promeni medicinu. U tekstu dr Srđe Jankovića, koji prati dug istraživački put RNK – od teorijske ideje do zrelog biomedicinskog alata – saznajte zašto se upravo sada nalazimo na početku prave biomedicinske revolucije.
U 27. izdanju kolumne Orbitiranje dr Darko Donevski vodi nas u potragu za najstarijim zvezdama u svemiru i objašnjava zašto su ovi „prvi zvezdani svetionici“ ključni za razumevanje nastanka elemenata i evolucije kosmosa, osvetljavajući pritom savremene teorijske modele i posmatračke izazove koji prate ovu kosmičku potragu.
Farmacija, u svom najplemenitijem obliku, pokušava da pobedi smrt. Kozmetika, u svom najlukrativnijem, pokušava da odloži susret sa ogledalom. U novom tekstu Pavla Zelića saznajte više o tankoj i često namerno zamagljenoj granici između kozmetike i farmacije, kako nastaju naučno upitne tvrdnje, zašto kozmetika nije lek i šta potrošači zaista treba da znaju kada biraju proizvode za zdravlje i negu.
Komercijalni čet-botovi mogu stvarati iluziju pouzdanosti, razumevanja i neutralnosti, prikrivajući sistemske greške, pristrasnosti i potencijalne rizike po korisnike i društvo. Kakve sve opasnosti sa sobom nosi upotreba čet-botova, otkrijte u novom tekstu dr Vanje Subotić, koji kroz primere i rezultate bezbednosnih testova ukazuje na potrebu za kritičkim pristupom i nezavisnom naučnom proverom ovih tehnologija.
Akademski i istraživački rad obeleženi su nevidljivom podelom rada, stalnim merenjem „izvrsnosti“ i nesigurnim karijernim putanjama, što stvara ogroman mentalni pritisak i skrivene rizike za istraživače. Petar Nurkić istražuje kako u takvom sistemu pronaći smisao i ono što zaista volimo da radimo, a da ta potraga ne dovede do iscrpljivanja i gubitka sebe.
Velike reke su mnogo više od geografskih objekata: one su prostori susreta prirode, društva, tehnologije i istorije, ali i mesta dubokih ekoloških i civilizacijskih sukoba. Dr Miljan Vasić donosi nam priču o velikim rekama kao živim sistemima, njihovoj naučnoj, kulturnoj i političkoj složenosti i načinima na koje čovek oblikuje – i ugrožava – njihov tok.
Savremena nauka često se predstavlja kao vrednosno neutralna i ideološki nezavisna, iako je u praksi duboko isprepletena sa društvenim, političkim i ekonomskim okvirima u kojima nastaje. U novom tekstu dr Igora Živanovića saznajte više o složenom odnosu nauke i ideologije, kako nauka može postati nosilac ideoloških pretpostavki i zašto je kritičko preispitivanje tog odnosa ključno za njenu društvenu ulogu.
Naučnopopularni časopis „Galaksija“, koji je izlazio između 1972. i 2001, postao je svojevrsna kultna publikacija u zemljama bivše Jugoslavije. Poznati naučni novinar Mićo Tatalović istražuje istoriju ovog časopisa i popularizacije nauke u Jugoslaviji, i pokušava da odgovori na pitanje kako su se sadržaj i ideologija časopisa menjali nakon Titove smrti i tokom ratova devedesetih.
Na razvoj radiofonske umetnosti uticale su, između ostalog, i ideje futurističkih umetnika o umetnosti buke, ideje o organizovanom zvuku Džona Kejdža i razvoj radio-drame kao specifične umetnosti. U novom tekstu dr Marije Maglov saznajte više o umetnosti radiofonije, njenim tehnološkim osnovama i načinima na koje savremene audio-prakse preispituju naše slušanje, medije i prostor komunikacije.
Savremena umetnost često deluje zatvoreno, nerazumljivo i obeshrabrujuće za publiku, delom zbog jezika, institucionalnih okvira i načina na koji se o njoj govori. Marko Vesić donosi nam priču koja korak po korak raspliće tu zbunjenost, objašnjavajući kako funkcioniše polje savremene umetnosti i zašto osećaj nesnalaženja nije lični neuspeh, već deo samog sistema.
Projekat „HEROINE – Nasleđe emancipacije: Osnaživanje Romkinja kroz izgradnju mreža solidarnosti“ dobitnik je jedne od glavnih nagrada festivala Ars Elektronika u Lincu. Više o ovom zanimljivom emancipatorskom projektu, koji realizuje Etnografski institut SANU, u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i Romskim ženskim centrom „Bibija“, saznajte u novom tekstu Bogdana Đorđevića.
Prometej je bogovima ukrao vatru i dao je ljudima, za šta je osuđen na teško stradanje – što ga je učinilo večitim izvorom inspiracije za umetnike. Dr Jovana Nikolić donosi nam zanimljivu priču o tome kako je Prometej postao simbol borca za pravdu, buntovnika i revolucionara, ali i čovekove neobuzdane težnje za tehnološkim napretkom koji ne poznaje prepreke i ne plaši se njegovih posledica.
Poslednji faraon Egipta, kraljica Nila, moćna vladarka, tragična heroina i fam fatal – sve su to epiteti koji se odnose na Kleopatru, najpoznatiju ženu antike, koja je, sticajem istorijskih okolnosti, ali i usled propagande, senzacionalizma i stereotipa, stekla gotovo mitski status. U čemu se krije tajna njene lepote i zavodljivosti i kako je postala inspiracija umetnicima, otkrijte u članku Ane Samardžić.
U svojoj stalnoj strip kolumni Nikola Dragomirović nastavlja priču iz prethodnog broja o stvaralaštvu jednog od najvećih strip umetnika u istoriji – Robertu Ravioli, poznatijem kao Magnus. On je tokom osamdesetih godina učvršćivao svoj položaj ikone italijanskog stripa, a istovremeno je tonuo u opsesivnu detaljnost u crtežu. Sve to je vodilo ka kruni njegove karijere – stripovskom remek-delu Teks: Dolina terora.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Sergej Tucakov, Uroš Pavlović, Monika Lang, Željko Lončar, Vladan Nikolić, Srđa Dragović, i Nikola Korać, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima i putem portala prodavnica.cpn.rs.