Temat ovog broja Elemenata posvećen je inovacijama. Od slučajnih otkrića, neuronskih mreža i demokratskih eksperimenata, preko domaćih uređaja i crtanih filmova, pa sve do savremenih institucionalnih podsticaja preduzetništva, autori temata istražuju kako inovacije nastaju, funkcionišu i oblikuju svet oko nas.
U tekstu koji otvara temat, dr Srđa Janković piše o izumima i inovacijama kao rezultatu složene kombinacije sistematičnog rada, intuicije, slučajnosti i kreativnosti. On nas vodi kroz primere iz istorije nauke, pokazujući nam da naučna otkrića često nastaju na granici između znanog i neočekivanog, kao i da je put do inovacije sve samo ne linearan.
Istorija u nauci i tehnologiji često se ponavlja, ne spontano, već kroz naše pokušaje da pojednostavimo složene puteve otkrića. Ukazujući na odnos između naučnog napretka, društvenih očekivanja i ekonomskih pritisaka, dr Vanja Subotić donosi nam priču o tome zašto se veštačke neuronske mreže već decenijama iznova otkrivaju i slave kao revolucionarne.
Inovacije nisu samo tehnološki izumi – one su i duboko političke, kulturne i društvene pojave koje oblikuju same temelje demokratije. U novom tekstu dr Miljana Vasića otkrijte kako se koncept demokratije menjao kroz istoriju i zašto je inovacija u odlučivanju podjednako važna kao i inovacija u tehnologiji.
Profesor Baltazar jedan je od najprepoznatljivijih i najomiljenijih izumitelja sa ovih prostora. Nagrađivani naučni novinar Mićo Tatalović donosi nam priču o tome kako je ovaj kultni lik iznikao iz bogate tradicije Zagrebačke škole animacije, otkrivajući čitav niz prethodnika – crtanih filmova, motiva i likova – koji su uticali na nastanak Baltazara i njegovog šarenog sveta inovacija.
Kako bi omogućio ranu detekciju plućne kongestije, tim domaćih stručnjaka razvio je D-LIFE – inovativni mobilni merač bioimpedance. U intervjuu Đorđa Petrovića sa dr Jovanom Petrović, naučnom savetnicom sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, saznajte više o uređaju koji omogućava jednostavno i neinvazivno praćenje nivoa tečnosti u plućima, čak i u kućnim uslovima.
Ivana Nikolić donosi nam intervju sa dr Andrejom Savićem, višim naučnim saradnikom na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se bavi istraživanjem i razvojem u inovativnih mozak–računar interfejs (BCI) sistema. Ove tehnologije pomažu u oporavku osoba koje su preživele moždani udari ili imaju amiotrofičnu lateralnu sklerozu.
Fond za inovacionu delatnost već četrnaest godina sistemski doprinosi razvoju preduzetništva zasnovanog na znanju i izgradnji inovacionog sistema Srbije. Za nove Elemente, direktor Fonda dr Ivan Rakonjac govori o programima i mehanizmima podrške Fonda, ulozi ove institucije u razvoju inovacionih kapaciteta naše zemlje i povezivanju nauke i privrede.
Miris okeana koji ne potiče sa Zemlje zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo tema ozbiljne naučne rasprave o postojanju života van naše planete. U novoj kolumni dr Darka Donevskog saznajte šta zaista znači otkriće dimetil sulfida na egzoplaneti K2-18b, kako se tumače spektroskopski podaci i gde leži granica između nauke i senzacije.
U psihosomatskim bolestima, hroničnom bolu, depresiji i anksioznosti, ono što verujemo često može imati jači efekat od onoga što konzumiramo. Pavle Zelić donosi nam zanimljivu priču o tome kako su se placebo i nocebo efekti nametnuli kao ključni faktori u lečenju, zašto medicina ne može da ih zanemari i šta oni govore o snazi ljudske psihe u procesu ozdravljenja.
Šta zapravo znači „izmeriti“ nešto – i da li je moguće izmeriti čak i ono što ne postoji u klasičnom smislu te reči? U novom tekstu Petra Nurkića otkrijte kako je merenje postalo temelj nauke, ali i zašto njegove granice često više otkrivaju o nama nego o svetu koji nastojimo da objasnimo.
Naš mozak se neprestano menja – ali ta sposobnost da se prilagođava okolini nosi i brojne rizike. Dr Milica Nešić istražuje svetlu i tamnu stranu neuroplastičnosti, pokazujući kako iskustva oblikuju mozak tokom celog života, ali i zašto velika adaptibilnost može značiti i veću ranjivost.
Pedeset godina nakon objavljivanja knjige Sociobiologija: nova sinteza Edvarda O. Vilsona, rasprave o biološkim osnovama ljudskog ponašanja i dalje izazivaju burne polemike. Dr Igor Živanović donosi nam priču o istoriji, ambicijama i kontroverzama sociobiologije – od naučnih doprinosa i kritika do današnjih pitanja o granicama između nauke, ideologije i morala.
Slučajnosti nas često zatiču, navodeći nas da poverujemo da u svetu ima mnogo više smisla i poretka nego što je to zapravo slučaj. U novom tekstu Marka Vesića saznajte kako nauka pristupa fenomenu koincidencije, šta statistika kaže o „neverovatnim“ poklapanjima i zašto nas um toliko lako navodi da uočavamo obrasce i tamo gde ih nema.
Slika „ludog naučnika“ traje već više od dva veka – od Frankenštajna do Rika Sančeza – i ostaje jedan od najživopisnijih arhetipova u popularnoj kulturi. Ana Samardžić istražuje poreklo, evoluciju i simboliku ovog lika, pokazujući kako se između genijalnosti, ekscentričnosti i moralne dvosmislenosti formiraju stereotipi o nauci i naučnicima koji plene maštu publike.
Sagovornica Ivane Nikolić u ovom broju bila je i Aleksandra Divac Rankov, naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i rukovoditeljka projekta ZeNCure. Ona je za Elemente govorila o ovom naučnom projektu koji ima za cilj da unapredi istraživanje različitih hroničnih bolesti čoveka kroz korišćenje zebrice kao model-sistema.
Od Vavilona i rimskih vila do francuskih i engleskih pejzažnih parkova, vrtovi su kroz istoriju bili mesta geometrije, simbolike i moći. U tekstu dr Jovane Nikolić Matematika vrta saznajte kako su matematički principi oblikovali vrtove kao umetnička dela, prostor duhovne kontemplacije i instrumente društvenog poretka – od rajskih vizija do javnih parkova modernog doba.
Najveća imena britanskog stripa osamdesetih – ujedno i legende anglofonog stripa današnjice – prve su korake načinili u legendarnom britanskom magazinu posvećenom devetoj umetnosti. Tom prilikom su morali da dokažu koliko vrede putem jednog nesvakidašnjeg iskušenja, a kakvom se iskušenju radi, otkrijte u novoj strip kolumni Nikole Dragomirovića.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Uroš Pavlović, Željko Lončar, Ksenija Pantelić, Joviša Nikolić, Đorđe Balmazović / škart, i Nikola Korać, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).