Temat 38. broja bavi se problemom odlučivanja.
Altruizam i saradnja su za naučnike zadivljujući i zbunjujući prirodni fenomeni. Polazeći od teorije evolucije pa sve do savremenih teorija demokratije, u tekstu koji otvara ovaj temat dr Igor Živanović nam donosi zanimljivu priču o različitim načinima na koje donosimo kolektivne odluke, s posebnim osvrtom na probleme altruizma i saradnje.
Američki filozof politike Džon Rols osmislio je čuveni misaoni eksperiment o odlučivanju iza vela neznanja, koji za cilj ima da utvrdi principe na kojima treba da se zasniva pravedno društvo. Kakve bi principe pravde izabrali pojedinci kada bi odlučivali u ovakvim okolnostima, saznajte u novom tekstu Miljana Vasića.
Uloga lekara ne svodi se – i teško da bi se ikad mogla svesti – na pasivno izvršavanje zadatih algoritama (ma koliko algoritamske smernice bile korisne kada im se pristupi aktivno i kritički). Kako se donose odluke u medicini, oblasti u kojoj svaka greška može imati ozbiljne posledice, otkrijte u tekstu dr Srđe Jankovića.
Sistemi za automatizovano odlučivanje predlažu korisnicima koju odluku da donesu na osnovu modela mašinskog učenja. Dr Vanja Subotić u tekstu „Algoritam da te pitam“, koji zatvara temat, bavi se problemom automatizovanog odlučivanja i situacijama u kojima je dobro osloniti se na procene mašine.
U kolumni Orbitiranje, dr Darko Donevski, uz pomoć svoje stručne konsultantkinje dr Ane Černok, profesorke geohemije na Univerzitetu u Trstu, donosi nam priču o sletanju na Mesec misije Čandrajan-3, Indijske svemirske agencije (ISRO), i novim saznanjima o nastanku jedinog Zemljinog prirodnog satelita.
Pametni telefoni postali su neizostavni deo našeg svakodnevnog života i naše kognitivne arhitekture, oni su produžeci našeg uma. Šta su to nomofobija (NOMO) – strah i anksioznost izazvani gubitkom signala na telefonu ili pristupa internetu – i strah od propuštanja (FOMO), otkrijte u novom tekstu Petra Nurkića.
Đorđe Petrović nam donosi intervju sa imunologom dr Dušanom Bogunovićem, profesorom na Katedri za pedijatriju Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Dr Bogunović za nove Elemente govorio je svom radu, personalizovanoj medicini i predstojećem naučnom simpozijumu Udruženja „Henri Kankl“ u Beogradu.
Ivan Umeljić razgovarao je sa Danilom Savićem, direktorom kompanije Data Cloud Technology, o uslugama Državnog data centra u Kragujevcu, bezbednosti podataka, moćnom superkompjuteru dostupnom naučnoistraživačkim organizacijama u Srbiji, kao i o pravcima daljeg razvoja ovog važnog državnog resursa.
Na ovogodišnjem festivalu Ars Elektronika u Lincu, jednu najprestižnijih nagrada dobio je novosadski vizuelni umetnik dr Vladan Joler. On je za Elemente govorio o svom nagrađenom radu, o specifičnom jeziku mapa, neutralnosti tehnologije i tome šta običan pojedinac može da uradi spram današnjih moćnih sistema kontrole.
Naučni klub CPN-a, drugu godinu zaredom, bio je domaćin programa Letnje škole neuronauka, koju je organizovao poznati američki neuronaučnik i TED govornik dr Greg Gejdž. Sa dr Gejdžom razgovarali smo o značaju kreativnosti u nauci, o ciljevima ovakvih radionica i kako one doprinose srednjoškolskom obrazovanju.
Danas je dovoljno da se malo podignu glave da bi se i na beogradskim fasadama, kao i na mnogim drugim, uočili brojni motivi i simboli iz biljnog i životinjskog sveta. Šta oni predstavljaju i gde ih sve možete videti, otkrijte u sjajnoj foto-reportaži koju nam donose istoričarka umetnosti Ana Samardžić i fotograf Marko Risović.
Tokom istorije je paun poštovan kao saveznik bogova i boginja, njegovo perje krasilo je mozaike crkava, ispraćalo vikinške ratnike u zagrobni život, a kasnije je stiglo i do visoke mode, dizajna odeće, nakita i nameštaja. Kakvu je sve simboliku kroz epohe nosila ova prekrasna ptica, saznajte u novom tekstu dr Jovane Nikolić.
Svaka forma umetnosti je na izvestan način povezana sa kolekcionarstvom. Bilo da je reč o prestižu ili ličnoj satisfakciji, ljudi su oduvek želeli da neposredno poseduju umetnost ili njene fragmente. U kolumni Nikola Dragomirovića čitajte o groznici kolekcionarstva kod ljubitelja „devete umetnosti“.
Psihijatar dr Milica Nešić donosi nam svoju psiholingvističku avanturističku priču. Prisećajući se susreta i razgovora sa naučnog skupa u Italiji, ona nas vodi na zanimljivo lično putovanje kroz lavirinte i tajne jednog svakidašnjeg, ali teško uhvatljivog fenomena – jezika.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Željko Lončar, Vuk Palibrk, Monika Lang, Srđa Dragović, Lazar Tasić, Uroš Pavlović, Vladan Nikolić, Đorđe Balmazović / škart, i Joviša Nikolić, koji je osmislio izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).