Priredila: Sanja Ljumović
Konferencija je ove godine okupila više od 900 učesnika iz 52 zemlje. Tokom tri dana konferencije, uključujući i pretkonferencijski dan, učesnici su delili svoja znanja, učili jedni od drugih i uspostavljali vredne profesionalne veze. Događaji u okviru konferencije odvijali su se u Izložbenom i kongresnom centru, u Kulturnom centru Rog, u prostorijama Slovenačke akademije nauke i umetnosti, kao i u Institutu Kersnikova, koji je bio domaćin ovogodišnje konferencije. Prvi put u poslednjih trideset godina, kormilo konferencije preuzela je umetnička institucija, pružajući učesnicima jedinstvenu priliku da naučnu komunikaciju i angažovanje dožive kroz perspektivu umetnika. Zanimljivo je i to da je Institut Kersnikova pripremao ECSITE pre četiri godine, ali je pandemija, samo mesec dana pre otvaranja, primorala (tada nesuđene) domaćine da je otkažu. Sada, četiri godine kasnije, spremno su dočekali učesnike iz celog sveta na ovom značajnom okupljanju.
Konferencija ECSITE je najvažniji godišnji sastanak međunarodne mreže muzeja i centara nauke sa sedištem u Briselu, a okuplja više od 320 organizacija. Slovenija je prvi put ugostila ovu konferenciju a, takođe prvi put, domaćin manifestacije bila je organizacija iz oblasti kulture, koja je poverenje mreže ECSITE stekla svojim međunarodno prepoznatim radom na preseku umetnosti, nauke, tehnologija i društva.
Na otvaranju konferencije govorili su Jure Gašparič, državni sekretar u Ministarstvu za visoko obrazovanje, nauku i inovacije, Boštjan Koribnik, zamenik gradonačelnika Ljubljane, Jurij Krpan, umetnički direktor Instituta Kersnikova, Bruno Marke, predsednik ECSITE -a i Katrin Franše, izvršna direktorka ECSITE -a.
Posle uvodnih govora, odmah smo zaplovili u svet umetnosti i nauke, prisustvujući fascinantnom interaktivnom robotskom performansu „Inferno“, kanadskih umetnika Luj Filipa Demera i Bila Vorna, koji su poznati po tome što u svom radu kritički ispituju odnos između čoveka i mašine. Iskusili smo jedinstvenu fuziju elektronske muzike i spontane koreografije, gde su pokreti učesnika bili kontrolisani nosivim robotskim egzoskeletima i usklađeni sa muzikom. Među učesnicima koji su se među prvima oprobali u ovom neobičnom „plesu“ bilo je i nekoliko predstavnika Centra za promociju nauke.
Program konferencije uključio je 75 sesija, dva istaknuta predavanja, raznovrsne showcase događaje i Grand Bazar. Uz to, održan je i izložbeni segment pod nazivom Business Bistro, gde su izlagači mogli da unaprede svoje poslovanje i posetiocima predstave svoja najznačajnija dostignuća.
Poseban događaj za umrežavanje bio je Newcomers Breakfast („Doručak za novajlije“), namenjen učesnicima koji su prvi put na konferenciji. Tokom ovog prijatnog okupljanja, stariji članovi pružali su podršku novopridošlima i podelili korisne savete kako bi im pomogli da što bolje iskoriste ECSITE konferenciju.
I ove godine održana je ceremonija dodele nagrada „Mariano Gago“ (Mariano Gago Ecsite Awards) za članove ECSITE-a,, koje se dodeljuju pojedincima i organizacijama za angažovanje u nauci, pokazuju inovativnost, kreativnost i izvrsnost. Nagrade su nazvane po Hozeu Marijanu Gagu (1948–2015), ključnoj figuri evropskog naučnog angažmana, osnivaču portugalske mreže naučnih centara Ciencia Viva, koji je aktivno doprinosio aktivnostima ECSITE-a, tokom godina. Centar za promociju nauke je ovom prilikom dobio počasno priznanje (Honorable mention) za projekat „Klimatska kapsula“.
U okviru programa Nocturno učesnici konferencije imali su priliku da istraže Ljubljanski dvorac, smešten na zelenom brdu usred grada, iza drevnih zidina. Ovaj dvorac, izgrađen u 15. veku, predstavlja središte istorijskog i kulturnog života Ljubljane, i pokazao se kao odlično okruženje za neformalno druženje i razmenu ideja između učesnika.
KROZ PRIZMU TELESNE ALHEMIJE
Današnji tehnološki napredak pretvara naša tela u platno za dizajn i inženjering, što su sjajno predstavili Ana Rajčević i Hju Her, tokom svojih predavanja drugog dana konferencije. Umetnost i nauka oduvek su težili transformaciji ljudskog iskustva, a danas imamo priliku da spojimo biologiju i tehnologiju, čoveka i mašinu, fikciju i realnost. Ana i Hju uveli su nas u doba telesne alhemije, gde se vizionarska umetnost i naučne inovacije spajaju da redefinišu šta znači biti čovek. Premijer Slovenije dr Robert Golob pozdravio je sve prisutne učesnike konferencije i predao reč Ani Rajčević. Ova umetnica, dizajnerka i istraživačica, spaja skulpturu, protetiku i tehnologiju kako bi istražila transformaciju tela kroz „hibridnu protetiku“ ili „himerična otelovljenja“ – eksterne hibridne udove koji proširuju ljudsku telesnost. Posmatrajući protetiku kao unapređeno ljudsko iskustvo, Ana istražuje fenomenološku, materijalnu i inkorporiranu prirodu proteza i telesnih ekstenzija, naglašavajući njihov metaforički potencijal i transformacije.
Hju Her, poznat kao „lider bioničkog doba“, istakao se svojim revolucionarnim radom u biomehatronici – tehnologiji koja spaja ljudsku fiziologiju sa elektromehanikom. Nakon što je izgubio obe noge u penjačkom incidentu pre više od 30 godina, Her je sada vođa Biomehatroničke grupe MIT Media Lab-a, gde razvija sofisticirane robotske proteze koje omogućavaju napredno kretanje, inspirisano prirodom.
Oboje su svojim radom i predavanjima pružili dubok uvid u budućnost gde granice između umetnosti i nauke, biologije i tehnologije postaju sve tanje, omogućujući nam da iznova promišljamo i oblikujemo ljudsko iskustvo.
CPN NA ECSITE KONFERENCIJI
Predstavnici Centra za promociju nauke imali su zapaženu ulogu na ECSITE -u, s obzirom na brojne međunarodne projekte u koje je CPN aktivno uključen. Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju CPN-a i aktivan član Programskog odbora konferencije, imao je priliku da predstavi rad Centra u više navrata, moderirao je i dva događaja na kojima su stručnjaci prezentovali studije slučaja o primeni veštačke inteligencije u naučnim projektima. U okviru programa Mariano Gago Escite winning projects predstavio je Climateeurope2 projekat, ističući „Klimatsku kapsulu“ – modularnu instalaciju koja posetiocima pruža duboku perspektivu klimatskih promena kroz naučne činjenice, umetničke intervencije i multimedijalne sadržaje. Zajedno sa Mirjanom Volarev iz CPN-a, Erić je učestvovao u zanimljivom formatu Project Showcase,, u kojem su učesnici imali po tri minuta da predstave svoje projekte. U ovom programu, koji pruža uvid u najnovije neprofitne naučne projekte i priliku za umrežavanje sa stručnjacima, Lale je predstavio projekat FASIH, koji koristi umetnost, naučna istraživanja i nove tehnologije za revalorizaciju i revitalizaciju industrijskog nasleđa. Volarev je predstavila aktivnosti i ulogu CPN-a u sklopu međunarodnog projekta FemPower,, čiji je glavni fokus na povećanju inkluzije i rodne raznolikosti u tranziciji ka čistoj energiji. Takođe, ona je doprinela sesiji Energy transition, posvećenoj izazovima i potencijalima izložbi o energetskoj tranziciji, sa namerom da inspiriše profesionalce i početnike da kreiraju uspešne postavke na ovu važnu temu.
Tim Centra aktivno je učestvovao i u sesiji o naučnoj komunikaciji i muzejskim podkastima, pružajući svim zainteresovanima priliku da pitanja o temama koje ih zanimaju postavljaju ljudima koji planiraju da pokrenu sopstveni podkast iz naučne komunikacije. Petar Laušević iz CPN-a podelio je iskustva o podkastu Radio Elementi, audio-formatu Centra, koji nudi dublje razumevanje naučnih tema. Na interaktivnoj sesiji o uspešnim saradnjama između biblioteka i naučnih institucija širom Evrope, učesnici su se upoznali sa inicijativama u Austriji, Francuskoj, Holandiji, Danskoj i Srbiji, istražujući korisne resurse iz projekta TinkerLib.. Nakon uvodnog dela, koji je predstavio Jovanu Jankov iz CPN-a, usledio je radioničarski deo, gde su učesnici pozvani da isprobaju TinkerLib aktivnosti.
Katarina Stekić učestvovala je u sesiji Finding resonance: Attending to the human factor in climate change education and public engagement, istražujući kako neuronauke mogu podstaći akciju za klimatsku pravdu u obrazovanju, sa posebnim fokusom na emocionalne reakcije i primere organizacija koje promovišu aktivnu participaciju. Predstavila je i LEVERS projekat koji istražuje celoživotno obrazovanje u kontekstu klimatske pravde, s posebnim istraživanjem urbanih oprašivača u Beogradu. Takođe, na sesiji The Potential of Open Schooling: Partnership,Projects and Progress, predstavila je projekat SLE (STEAM Learning Ecologies), koji ima za cilj da STEAM obrazovanje izmesti van školskih učionica, povezujući znanje iz STEAM oblasti sa realnim svetom i približavajući ga učenicima.
Tim Centra učestvovao je u još jednom atraktivnom događaju – Grand Bazaru, koji je naučnim komunikatorima pružio priliku da pokažu svoje veštine kroz različite aktivnosti i eksperimente. Centar je na Bazaru predstavio interaktivne sadržaje i igre o klimatskim promenama, sa ciljem da pozive na klimatsku akciju.
Naredne, 2025. godine, konferencija ECSITE će se održati u glavnom gradu Poljske. Na samom kraju ovogodišnje konferencije, u Mramornoj sali Ljubljanskog izložbenog i kongresnog centra, predstavnici ECSITE-a pozvali su sve prisutne da se pridruže događaju koji će se održati od 3. do 5. juna 2025. godine, u Varšavi.