„Klimatski festival projekta Climateurope2 u Veneciji pokazao nam je šta zapravo znači baviti se klimatskim servisima. Imali smo priliku da čujemo više o projektima koji se u Evropi i širom sveta bave ovom temom“, izjavila je dr Marjana Brkić, v.d. direktora Centra za promociju nauke.
„Čovek je oduvek imao potrebu da razume vreme i promene vremena, zato što mu je život zavisio od toga. Hrana, sklonište, putovanja, uvek su zavisili od vremenskih prilika – a tako je i danas. Pa ipak, danas ne moramo da gledamo u nebo da bismo predvideli kakvo će vreme biti, već nam meteorologija, odnosno klimatologija, govori o tome kakvo nas vreme očekuje, kako može uticati na nas, ali i kako da koristimo informacije koje dobijamo sa satelita, iz okeana, na osnovu merenja temperature vode, vlažnosti vazduha ili zemljišta. Mi ove informacije, čiji je zajednički naziv klimatski servisi, koristimo da bismo se bolje prilagodili klimatskim promenama“, ističe dr Brkić.
Festival je obuhvatio četiri ključne teme – istraživanje efektivnog prilagođavanja i izgradnja otpornosti kroz korišćenje klimatskih servisa; održivi urbani razvoj kao alat za gradove otporne na promene klime; uloga klimatskih servisa u rešavanju izazova upravljanja vodom; i komuniciranje i prenošenje znanja o klimi.
Pored Centra za promociju nauke, neke od organizacija i inicijativa koje su učestvovale na festivalu su Svetska meteorološka organizacija WMO, vodeća evropska inicijativa Destination Earth, Copernicus Climate Change Service (C3S), EU Climate Adapt, Global Water Partnership (GWP), Mediterranean Experts on Climate and Environmental Change (MedECC) i druge.
Naglasak je stavljen na osnaživanje pojedinaca u regionalnim i lokalnim upravama, zainteresovanih strana iz sektora povezanih sa klimom, i svih onih koji žele da se uključe u klimatske akcije kroz korišćenje klimatskih servisa. Festival je bio idealna prilika za diskusije o transparentnosti, pouzdanosti i efikasnosti klimatskih servisa kroz prizmu jednakosti i raznolikosti koja obogaćuje kolaborativni dijalog među učesnicima festivala.
Ovom prilikom, Centar za promociju nauke predstavio je „Klimatsku kapsulu“ i otvorio diskusiju o ključnoj ulozi umetnosti prilikom istraživanja i podizanja svesti o važnosti klimatskih servisa u borbi protiv klimatskih promena. U ovom posebno osmišljenom interaktivnom prostoru, unutar karakteristično dizajniranog kombija, kreiran je prvi imerzivni multimedijalni rad, koji kroz pogled na distopičnu scenu iz 2057. godine pokreće subjektivni doživljaj najavljene budućnosti i navodi nas da se zapitamo jesmo li spremni da se suočimo sa posledicama klimatskih promena.
Pored svega navedenog, meteorolog i profesor na Fizičkom fakultetu dr Vladimir Đurđević predstavio je važnost komunikacije klimatskih promena putem raznolikih inicijativa koje povezuju umetnost i klimatske promene, kao što su Green Art Incubator, klimatski horoskop i pozorišne predstave koje približavaju i prevode poruku hitnosti klimatskih promena široj publici.
„Tokom klimatskog festivala u Veneciji imao sam priliku da prezentujem svoje dosadašnje iskustvo u nekonvencionalnim načinima komunikacije naučnog znanja o klimatskim promenama koje je akumulirano decenijama unazad, još od sredine 19. veka. Iako je većina naših sugrađana prva znanja i informacije o klimatskim promenama verovatno stekla u poslednjih desetak godina, ukupno znanje o ovom problemu u nauci se akumulira već dugo. Ovo je samo jedan od razloga zašto je teško komunicirati klimatske promene, posebno ako vam je publika šarenolika i bez nekog velikog predznanja, jer treba na što jednostavniji način i u ‘kondenzovanoj’ formi sumirati šta sve naučnici znaju o klimi i trenutnom zagrevanju planete“, istakao je dr Đurđević, i dodao: „S druge strane, čak sam se i ja iznenadio koliko su moja iskustva raznovrsna u ovom nekonvencionalnom načinu komuniciranja i predstavljanja mog ‘profesionalnog života’. Između ostalog, predstavio sam i dva projekta koje sam realizovao u saradnji sa CPN-om: snimanje kratkog filma ‘Besno lice prirode’ i rad na ‘Klimatskoj kapsuli’. Zatim rad koji je realizovan u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti, na takozvanom ‘proširenom predavanju’ (eng. augmented lecture) u formi pozorišne predstave ‘Samo jedan!’, učešće u projektu Observing the Human Skies, pokretanje i rad inicijative Green Art Incubator i jedno zanimljivo iskustvo kreiranja šaljive vesti da smo na Institutu osmisli klimatski horoskop.“
Đurđević je istakao ključnu ulogu umetnosti u otkrivanju načina komunikacije koji su pristupačniji i razumljiviji, pomažući ljudima da shvate ove složene i ponekad apstraktne koncepte.
„Umetnici i umetnost umeju da jezikom koji svi razumeju i koji je rasterećen formalnih formi i tehničkih termina, predstave najsloženije i najkompleksnije stvari ovog sveta, a klimatske promene su ne samo složen problem za razumevanje, nego je i akcija koja je potrebna da proces globalnog zagrevanja zaustavimo izuzetno složena i zahteva da bukvalno svi ljudi na svetu u toj akciji učestvuju. Takođe, umetnost može u nama da pokrene emocije koje će nas motivisati na akciju koja je potrebna, mnogo više i konkretnije nego što bi nas motivisao naučni izveštaj ili naučni rad. Nažalost, nauka i procesi u kojima učestvuju donosioci politika, odnosno vlade svih zemalja sveta, a reč je o globalnim pregovorima o tome kako zaustaviti dalju promenu klime, do danas nisu doneli rezultate koji su bili očekivani. Prošle godine globalno društvo je ponovo emitovalo rekordnu količinu gasova sa efektom staklene bašte, i umesto da ove emisije iz godine u godinu padaju, one postaju sve veće. Očigledno da nam je potrebno više od pukih brojeva da bismo konačno krenuli u dobrom pravcu, a čini mi se da je za tako nešto umetnost više nego dobar saveznik“, naglašava dr Đurđević.
Na festivalu je govorio i dr Nikola Obrenović, istraživač pri Centru za informacione tehnologije na Institutu BioSens Univerziteta u Novom Sadu. Ovom prilikom on je predstavio AgroSens platformu, koja pruža podršku poljoprivrednicima i poljoprivrednim kompanijama u praćenju useva i planiranju poljoprivrednih aktivnosti, kao UDENE – Urban Development Explorations using Natural Experiments projekat.
Sledeće godine, Centar za promociju nauke imaće priliku da organizuje Climateurope2 festival u Beogradu. Klimatsku kapsulu je, ispred CPN-a, u Veneciji predstavila Mirjana Volarev, koja je moderirala i poslednju sesiju Closing and Looking Forward, na kojoj je bilo reči o tome kako će festival u Beogradu izgledati 2025. godine.
CPN poziva sve zainteresovane da se pridruže diskusijama o umetnosti, klimatskoj akciji, kao i o uspostavljanju zajednice klimatskih servisa na lokalnom nivou. Više o samom projektu Climateurope2 pročitajte ovde.
Finansiran od strane Evropske unije, Climateurope2 ima za cilj da razvije procedure standardizacije i preporuke za klimatske servise. Sa dva vebstivala (onlajn festivali) i uspešno organizovanim različitim aktivnostima, uključujući umetničku i naučnu rezidenciju CPN-a – čiji će rezultujući rad biti predstavljen kako bi se podstaklo učešće javnosti i interesovanje za istraživanje klime, podataka i servisa – projekat je sada organizovao događaj koji podstiče umrežavanje i prenos znanja.