Razgovarali: Jovana Jankov i Petar Laušević
Procenat žena koje se bave naukom na fakultetima i institutima u Srbiji, veći je od proseka na globalnom nivou. Pa ipak, zanimalo nas je kako u praksi izgleda biti naučnica u Srbiji i kako izgleda graditi karijeru u nekoj naučnoj oblasti. O ovome, kao i brojnim drugim zanimljivim temama, razgovarali smo sa dve dobitnice nacionalnih priznanja u okviru međunarodnog programa Loreal – Unesko „Za žene u nauci“: Anom Dobrotom, koja je jedna od tri dobitnice iz 2023. godine, kao i Draganom Ilić koja je ovo priznanje dobila 2014. One su sa nama podelile svoja iskustva i perspektive, nudeći dragocene uvide i savete za mlade žene koje teže naučnim karijerama.
„Mislim da je ključno da mladima usadimo ideju da je jedna od najvažnijih vrednosti kritičko razmišljanje. Pored toga, obrazovanje i sticanje veština neke su od najboljih investicija koje oni mogu za sebe da urade. Ako im se to usadi dovoljno rano, verujem da će i mnoge druge stvari napredovati, uključujući i samu nauku u našoj zemlji. Ja sam nauku zavolela kroz školovanje. U osnovnoj školi sam zavolela matematiku zahvaljujući fantastičnoj nastavnici, u srednjoj školi sam počela da obožavam fiziku zbog profesorke fizike. Važno je da osvestimo koliko je važna uloga nastavnika – koliko može da vam približi neki predmet ili da vam napravi barijeru da ne želite uopšte da se bavite tim predmetom“, rekla je za Radio Elemente dr Dobrota i dodala:
„Postavlja se i pitanje ko su naši uzori? Jer kad kažemo naučnica, ljudi se uglavnom sete Marije Kiri i možda Mileve Marić- i to je to. Generalno, nema mnogo drugih asocijacija. A ako pitamo za naučnike, samo iz Srbije će se već setiti Milutina Milankovića, Josif Pančića, Nikole Tesle i tako redom. Imam utisak da žene u nauci kao uzori nisu toliko istaknute i da ne znamo dovoljno o njima i da tu imamo prostora da proširimo način usmeravanja žena ka nauci.“
„Teško je zadržati motivaciju kod studenata, pa i srednjoškolaca. Teško je, jer celo društvo ima izazove. Posle 20 godina bavljenja naukom, ja stvarno vidim da se sve krize koje su se dešavale i izazovi u celom svetu, reflektuju i kod nas. Mi pokušavamo da studentima prenesemo ljubav i motivaciju. To i podsticanje kritičkog razmišljanja su moji osnovni ciljevi. Danas sam imala časove sa inostranim studentima i to mi je bilo glavno – da postoji zainteresovanost za procese naučnog istraživanja, koja posle može da se prebaci i u druge sfere života. Da zadržimo to kritičko razmišljanje koje nam je i te kako važno u ovom novom načinu obrazovanja“, reči su dr Ilić.
Sve dosadašnje emisije Radio Elemenata možete poslušati OVDE.
Slušaoci će Radio Elemente imati priliku da poslušaju i na internet radio-stanici RadioAparat, 26. marta, u 18 časova.