Šta je 6. aprila 1941. nacistička avijacija uništila rušenjem stare zgrade Narodne biblioteke
Tekst: Staša Bajac
U nedelju 6. aprila 1941, u ranu zoru, nacistička avijacija bombardovala je Beograd, započevši invaziju na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju. Tajni naziv operacije bio je „Strašni sud“ ili Strafgericht, a po svedočenju feldmaršala Fon Klajsta, bombardovanje je bilo stvar „Hitlerove sujete, njegova lična osveta“. Avioni koji su 6, 7, a onda i 11. i 12. poleteli iz Beča, Graca i Arada ispustili su oko 440 tona zapaljivih bombi, od kojih je poginulo preko dve hiljade ljudi, porušeno oko 620 zgrada, a oštećeno deset puta više, među njima i stari Dvor.
Prvog dana bombardovanja, u četiri po podne, pogoćena je i Narodna biblioteka – zgrada na Kosančićevom vencu je potpuno sravnjena, a književni fond je izgubio 500.000 svezaka, među kojima su bili rukopisi, neproučeni materijali, tekstovi na pergamentu iz 12, 13 i 14. veka, dragoceni primerci štampani u periodu od 15. do 17. veka, celokupne biblioteke kulturnih velikana poput Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog i Đure Daničića, ali i slike, novine, gravure… Ovo je zapravo bio drugi put da se književni fond Srbije našao pod bombama, budući da je u Prvom svetskom ratu deo već stradao, posle čega su očuvane knjige raseljene po Beogradu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici i Sofiji.
Već 1942, vršilac dužnosti direktora Đorđe Sp. Rodojičić započinje obnovu Biblioteke, koja je na kraju rata brojala 5000 knjiga, zahvaljujući preuzimanju, i danas najvećeg, legata Tihomira R. Đorđevića i dodeljivanjem Dvorske biblioteke, Biblioteke Senata, dela Biblioteke Narodne skupštine i dela Biblioteke Društva „Sveti Sava“. Narodna biblioteka 1947. dobija novi uređeni katalog – Predmetni, a godinu dana kasnije i Autorski, kada se useljava u zgradu hotela Kruna.
OSNIVANJE
Za dan osnivanja biblioteke uzima se 15. februar po starom, tj. 28. februar po novom kalendaru godine 1832, kada je knez Miloš naložio da se po jedan primerak svakog izdanja, takozvani „obavezan primerak“ šalje Narodnoj biblioteci, ustanovivši status i funkciju Državne nacionalne biblioteke, najstarije srpske ustanove kulture. Incijativa za ovo potekla je od Dimitrija Davidovića, autora čuvenog Sretenjskog ustava i pokretača prve štamparije. Kako navode u Narodnoj biblioteci: „Godine 1845. Biblioteka je imala 1421 naslov u 2283 sveske i Autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić. Kneževim ukazom iz 1853. godine uvedeno je zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole. Naziv ‘Narodna biblioteka’ ozvaničio je Đura Daničić, koji je definisao nacionalnu koncepciju nabavne politike i započeo izradu tekuće nacionalne bibliografije.“
DUG PUT DO NOVE ZGRADE
Zanimljiv je podatak da u okvru istorije same Biblioteke, zgrada u Karađorđevom parku, gde se biblioteka i danas nalazi, ima svoju mini istoriju. Naime, od trenutka kada je izvršno veće Srbije 1954. donelo odluku o podizanju nove zgrade do svečanog otvaranja prošlo čak osamnaest godina. Godine 1957, za kulturu u Srbiji značajne i po prvom održanom Sajmu knjiga u Beogradu, formiran je žiri čija je uloga bila ustanovljivanje programa za podizanje zgrade. Osam godina kasnije, Skupština Srbije donosi odluku o izgradnju. Arhitekta Ivo Kurtović obilazi čuvene evropske biblioteke i na osnovu viđenih rešenja menja svoje da bi ga u potpunosti prilagodio potrebama jedne od najvažnijih kulturnih institucija zemlje. Sama izgradnja trajala je znatno manje od procesa donošenja odluka da se sa njom uopšte počne, pa je od postavljanja kamena temeljca, 20. oktobra 1966, do preseljenja fonda 1971. prošlo samo pet godina. Naredne godine, nova zgrada proglašena je najboljim arhitektonskim rešenjem za 1972, a onda, simbolično, na dan kada je trideset godina ranije srušena, svečano je otvorena 6. aprila 1973.
MODERNIZACIJA
Tokom sedamdesetih je formiran Centralni katalog Srbije i Centar za naučne informacije, koju godinu kasnije usvojen je međunarodni standard za bibliografski opis ISBD, koji se i danas koristi. Krajem osamdesetih formira se izuzetno značajan Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije. Početak nove epohe Narodna biblioteka označila je 1996, kada je omogućen pristup internetu i izrađena prva veb-prezentacija. U novom milenijumu, Centar za naučne informacije inicira omogućavanje pristupa velikim elektronskim bazama časopisa sa preko 6000 naslova, a osniva se i Centar Virtuelne biblioteke Srbije, koji povezuje elektronske kataloge biblioteka u Srbiji u jedinstven uzajamni elektronski katalog.
Poražavajuć je podatak da je uoči bombardovanja, 01. aprila 1941. godine, Biblioteka spakovana u 150 sanduka i spremna čekala premeštanje svog sadržaja neprocenjive vrednosti na neko bezbednije mesto, a da je tadašnje ministarstvo prosvete zabranilo evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke i naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum. Ipak, činjenica da danas od kuće možemo pretraživati fond od dva i po miliona naslova, pročitati 1,5 miliona primeraka digitalizovane građe, ili 35.000 inostranih elektronskih naučnih časopisa i 20.000 elektronskih knjiga, a da nam je odlaskom u biblioteku dostupno pet miliona primeraka bibliotečkog materijala, ipak dokazuje da se ovaj impresivni spomenik kulture zaista uzdigao iz pepela, i, što je još važnije, sa 20.000 virtualnih i oko 1000 posetioca u čitaonici mesečno nije samo spomenik.