Nakon završetka Otvorenog poziva Promene pokreću promene Centra za promociju nauke, žiri je jednoglasno doneo odluku da projekat Puna crta prekinuta crta: budućnost liminalnih predela, autorskog tima koji čine Milena Putnik, Nemanja Lađić, Suzana Gavrilović i Milovan Milenković, bude izabran za razvoj i produkciju u okviru programa art+science u 2023. godini.
Kako stoji u odluci žirija, rad Puna crta prekinuta crta: budućnost liminalnih predela predstavio je najjasniji model saradnje umetnika i naučnika, a autorski tim je pokazao otvorenost za nove ideje i za uključivanje stručnjaka iz drugih oblasti. Ovaj predlog je najdirektnije odgovorio na temu Otvorenog poziva: Promene pokreću promene. Pitanja sa kojima nas ovaj rad suočava tiču se različitih vidova eksploatacije prirodnih resursa i promenama koje one izazivaju, a svojim umetničko-istraživačkim delovanjem ukazaće na značajne i aktuelne ekološke i društvene teme, u globalnom i u lokalnom kontekstu.
Uži izbor radova
Na Otvoreni poziv za predloge istraživačko-umetničkih projekata Centra za promociju nauke, koji je raspisan 20. januara i trajao je do 24. februara 2023. godine, pristiglo je ukupno 81 prijava. Po mišljenju žirija, istaklo se 16 prijava koje su ispunile sve tražene kriterijume i odgovorile temi poziva, a pored pobedničkog rada, u najuži izbor ušlo je još pet predloga:
- Spaceman, Nataša Todorović i Aleksandra Stratimirović;
- NEUROART, Marija Stojnić;
- Otvaranje vitrina, Sanja Ćopić, Dimitrije Marković i Maša Bogojević;
- Parley about the weather – AIM powered by Memoduct, Violeta Vojvodić Balaž i Eduard Balaž;
- Aptiv sindrom, Danilo Prnjat.
O radu Puna crta prekinuta crta
Odabrani projekat u fokus stavlja pejzaž kao mesto koje formiraju prirodni procesi i delovanje čoveka, a istraživanje ima za cilj da pokaže trenutno stanje određenog pejzaža i njegovu moguću transformaciju. Namera projekta je da, koristeći dobijene podatke i imaginaciju, pokuša da razradi moguće scenarije budućnosti, uzimajući u obzir prostor, vreme i procese koji oblikuju jedno mesto.
Aktivnosti tokom razvoja projekta i predstavljanje rada na art+science 2023 izložbi obuhvatiće posete lokalitetima, beleženje stanja i promena, ekoloških parametara, prikupljanje i analizu podataka. Na osnovu rezultata interdisciplinarnih istraživanja biće napravljen digitalni model – mogućih i/ili imaginarnih scenarija razvoja koji će biti predstavljen u vidu projekcije na izložbi. Planirani su i prateći programi u vidu šetnji i interakcija sa publikom, vođenih tura i razgovora.
Biografije autora izabranog rada
Milena Putnik (1976) je posle studija slikarstva na FLU u Beogradu doktorirala u oblasti višemedijske umetnosti na Univerzitetu umetnosti. Bavila se temom transformacije pejzaža koristeći medije slikarstva, kolaža, organizovane šetnje i posete vidikovcima, i privremene prostorne intervencije, kao u nedavnom projektu umetničke saradnje Međuprostor u gradovima Srbije (2019-2021). Radi na Odseku za pejzažnu arhitekturu Šumarskog fakulteta, gde ima priliku da razvija koncepte vezane za vizuelna i umetnička istraživanja prostora u saradnji sa kolegama iz srodnih disciplina.
Nemanja Lađić (1984) je posle vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu studirao transmedijske umetnosti u Briselu na Sint Lukas univerzitetu. U video instalacijama koristi arhive sopstvenih snimaka, gde komponovanjem elemenata u šire ambijentalne celine istražuje uticaj savremenih sredstava komunikacije na procese opažanja i sećanja. Skorašnje izložbe: Sigurna distanca (Salon MSUB, 2022), Points of View (Kunsthalle Merano, 2022), Grad i građani (Rijeka, 2019), Bit Rot (Haselt, 2018), Prošireni predeo (KCB, 2017), Prostori odstupanja (Salon MSUB, 2015) i druge.
Suzana Gavrilović (1985) radi na Šumarskom fakultetu, gde je posle osnovnih studija pejzažne arhitekture i doktorirala 2021. godine sa radom „Integracija vizuelne i ekološke procene predela za potrebe planiranja prostornog razvoja Srbije“. Oblasti interesovanja su joj planiranje predela i predeona ekologija, geodizajn i estetika pejzaža. Napisala je više od 15 naučnih radova samostalno ili u saradnji sa kolegama, od čega su tri rada u časopisima kategorije SCI liste. Učestvovala je na više međunarodnih radionica, seminara i izložbi u oblasti pejzažne arhitekture.
Milovan Milenković (1984) je završio studije pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Bio je dugogodišnji fotograf, a kasnije i urednik fotografije u nedeljniku Vreme. Član je kolektiva Belgrade Raw od 2009. sa kojim promoviše alternativni pogled na grad kroz fotografiju, i suosnivač kolektiva Kamerades (član od 2011. do 2018) gde je praktikovao pristup vizuelne naracije baveći se dnevnim i društvenim temama. Sa oba kolektiva je aktivno izlagao u zemlji i internacionalno. Skorašnji projekti fotografskih istraživanja dostupni su na veb adresama yugo.today i praguementes.com.
Komisija za žiriranje, koju je imenovao Centar za promociju nauke, radila je u sastavu:
- dr Maja Maksimović, docentkinja na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
- Zorana Đaković Miniti, kustoskinja i pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograda;
- dr Jelena Guga, naučna saradnica, koordinatorka Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju;
- Miroslav Karić, kustos Salona Muzeja savremene umetnosti Beograd;
- dr Bojan Kenig, koordinator programa art+science, Centar za promociju nauke;
- dr Petar Laušević, koordinator programa art+science, Centar za promociju nauke.