Na jubilarnom 10. nacionalnom takmičenju Ekotrofelija učestvovalo je šest timova studenata sa nekoliko univerziteta i akademije strukovnih studija, a pobedu je odnela ekipa Rooftop koju su formirali studenti Akedemije strukovnih studija iz Beograda. Njihov ekstrudirani snek proizvod od bezglutenskih žitarica i tropa cvekle pod nazivom Crunchyz, prema proceni žirija najbolje će prezentovati našu zemlju na takmičenju Ekotrophelia Europe koje će se održati 16. i 17. oktobra ove godine u Parizu.
„Mi smo studenti prve godine i nije nam toliko bliska prehrambena tehnologija, jer smo mi gastronomi, odnosno kuvari. Želja nam je bila da se oprobamo na ovom takmičenju, ali stvarno nismo očekivali pobedu. Pripremali smo se od januara, a o takmičenju nas je već na samom početku studija obavestila naša mentorka, profesorka Ana Kalušević“, kaže Anastasija Spasojević, jedna od članica pobedničkog tima. Pored Anastasije, prvo mesto i put u glavni grad Francuske zaslužili su još Nina Sinđelić, Magdalena Sekulić i Stefan Terek – svi iz odseka Visoka hotelijerska škola.
„Naša ideja bila je da napravimo proizvod koji je dostupan svima. Vodili smo računa o tome da kvalitet i cena budu realni i to smo očigledno i uspeli. Sudeći po komentarima članova žirija, mislim da je to ono što je presudilo da baš mi odnesemo pobedu. Kada je reč o samom proizvodu, on je ekstrudiran od celih zrna brašna, heljde, kukuruza i pirinča, sa dodatkom tropa cvekle, koja je inače nusproizvod. Odnosno, baca se iz proizvodnje sokova“, saznajemo od Anastasije, koja je pohvalila ostale ekipe i otkrila da su proizvode konkurenata probali tek po završetku prezentacija. Naime, pravila su takva da timovi ne mogu da prisustvuju izlaganjima suparničkih timova, kao ni pitanjima koja žiri postavlja.
Pobednici nacionalnog dobiće priliku da svoj proizvod predstave na evropskom takmičenju, u okviru jednog od najvećih sajmova hrane, SIAL, gde će među članovima žirija biti predstavnici najvećih svetskih kompanija, kao što je Nestle, koji snažno podržava ovo takmičenje već godinama. Takođe, na završnoj smotri biće prisutno i više velikih lanaca distribucije hrane, ali i predstavnika Evropske komisije.
Druga pozicija pripala je jednom od tri tima sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pod imenom ProTeam, za desertni visokoproteinski proizvod ProteWin, osvežavajućeg voćnog ukusa na bazi proteina iz alternativnih izvora.
Treće mesto podelile su ekipa AlgoRitam — sa Tehnološkog i Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu — za slanu užinu Boostix, koja se sastoji namaza obogaćenog prahom mikroalge i krekera, i ekipa Zeleni start koju su oformili studenti Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njihova ideja bila je da tržište osvoje osvežavajućim napitkom WIN na bazi mlečnog permeata sa dodatkom matičnog soka od jabuke, ekstrakta nane i limunske kiseline, koji doprinosi efektu visoke hidratacije.
U uzbudljivom nadmetanju učestvovali su i studenti Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, koji pripada Univerzitetu u Nišu. Naziv njihovog tima, ali i proizvoda bio je Mali zov, a odnosio se na kefir sa dodatkom praha zove i tropa maline. Treća grupa studenata sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad nastupila je pod imenom Green Team i osmislila je Greengerbread — fini pekarski proizvod na bazi polbe, sa dodatkom biljnih sirovina.
Pre nego što su studenti stupili pred žiri, prisutnima u konferencijskoj sali Naučno-tehnološkog parka Beograd obratili su se direktor Fonda za inovacionu delatnost dr Ivan Rakonjac, v.d. direktora Centra za promociju nauke dr Marko Krstić, Svetlana Kijevčanin ispred USAID Projekta za konkurentnu privredu, predstavnica Naučno-tehnološkog parka Beograd Ivana Bezarević i predsednik Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije prof. dr Viktor Nedović, dok se učesnicima i organizatorima takmičenja na kraju dana zahvalio i pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Aleksandar Jović.
Dva puta do uspeha
Pre tačno deset godina, Ekotrofelija je prvi put realizovana u Srbiji, a prof. dr Viktor Nedović u razgovoru za Elementarijum podsetio nas je kako je sve počelo: „Kolege iz Francuske prve su organizovale ovakav vid nadmetanja. Reč je o ozbiljnoj organizaciji koja podrazumeva niz aktivnosti na fakultetima i visokim školama koji se bave temom proizvodnje hrane, da bi se na kraju organizovalo nacionalno takmičenje. Mi smo sa njima komunicirali, dogovarali se i usput od njih učili. Kada je organizovano evropsko takmičenje, mi smo dobili pozivnicu za učešće.“
Osnovna ideja jeste da se podstakne preduzetnički duh kod mladih, a samo takmičenje predstavlja jednu dobru vežbu za sve ono što ih jednog dana čeka na tržištu. Zanimljivo je da su se u početku na svim nivoima nadmetali uglavnom studenti doktorskih studija, dok su današnja pravila drugačija:
„U jednom trenutku doneta je odluka da se ukine učešće studenata doktorskih studija, jer je vremenom postalo jasno da se iznose neke ideje koje nisu potpuno iznedrene od strane studenata, već da ključnu ulogu igraju mentori. Studenti su se uključivali u realizaciju određenih projekata, da bi na kraju deo tih projekata bio iskorišćen za doktorate i druge potrebe. Zato je na evropskom nivou odlučeno da se ukine učešće studenata doktorskih studija i da se prijava ograniči na studente osnovnih i master studija. Da bismo pobednički tim mogli da pošaljemo na evropsko takmičenje i mi smo prihvatili nova pravila, pa sada imamo takmičare koji su izuzetno mladi“, pojasnio je dr Nedović.
Udruženje prehrambenih tehnologa Srbije je nacionalni organizator, a iz godine u godinu takmičenje ima sve veću podršku, kako u realizaciji takmičenja tako u obuci koja prethodi završnim izlaganjima. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je pokrovitelj takmičenja, a Ministarstvo poljoprivrede podržava ovo takmičenje na različite načine.
Domaćin takmičenja je već godinama Naučno-tehnološki park Beograd, a samo okruženje u kome studenti prezentuju svoje proizvode i ideje žiriju pokazalo se kao veoma stimulativno za studentske timove. Neki timovi, iako nisu pobedili na takmičenju, uspeli su da dobiju grantove i tako postanu deo programa Naučno-tehnološkog parka Beograd.
Veliku podršku čitavom projektu pružaju i Fond za inovacionu delatnost, kao i Centar za promociju nauke. Brojne institucije i preduzeća vremenom su uvideli koliko je veliki potencijal jednog ovakvog takmičenja i postepeno su se uključivale.
„Poslednjih pet godina imamo imamo jako dobru i blisku saradnju sa USAID Projektom za konkurentnu privredu. Pored toga, sarađujemo sa Case Study Club-om, koja se ogleda u tome da naši studentski timovi dobijaju izuzetno kvalitetnu obuku od naših kolega sa Fakulteta organizacionih nauka. Oni ih uče kako treba prezentovati jednu dobru ideju. Vrlo je važno kako će oni predstaviti nešto u definisanom vremenskom roku, a da pritom izvuku esenciju i suštinu, koju će najpre članovi žirija, a potom i neka kompanija ubuduće, čuti i prepoznati kao nešto kvalitetno. Istakao bih dugogodišnju saradnju sa kompanijom Desing, brzorastućom kompanija koja osvaja i međunarodno tržište. Oni su omogućili studentima posetu pogonima i komunikaciju sa njihovim najboljim inženjerima. Od ove godine imamo stratešku saradnju sa kompanijom Dr. Oetker, koja je otvorila vrata studentima i pružila im još jedan vid obuke, koji se delom odvijao i na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Institut za higijenu i tehnologiju mesa svake godine omogućava pobedničkom timu da uradi dodatne specifične analize koje su neophodne za evropsko takmičenje, kako bi proizvod bio što reprezentativniji. Kao što vidite, čitav niz institucija i preduzeća iz javnog i iz privatnog sektora danas je deo Ekotrofelije.“
Jedan od osnovnih ciljeva ovog takmičenja jeste da se napravi sprega između univerziteta i velikih kompanija, kao i da se istakne koliko važno da studenti što spremniji stupe na tržište rada. Sve kvalitetnija obuka i podrška spomenutih institucija uticale su na to da konkurencija na takmičenju bude veća, ali i da se mreža zainteresovanih fakulteta i visokih škola proširi. Univerziteti, baš kao i sami studenti, u ovom takmičenju vide priliku da široj javnosti predstave svoje ideje.
„Po mom mišljenju, dva su osnovna puta kojim dalje mogu da se se razvijaju ideje studenata. Jedan je započinjanje sopstvenog biznisa, ako žiri na nacionalnom i evropskom nivou proceni da je ta ideja dovoljno zrela i dobra. Druga vrsta kanala je da ih velike nacionalne kompanije prepoznaju kao kvalitetan kadar koji u jako kratkom periodu nakon završetka studija ili čak tokom studija, može da dobije svoju poziciju u timu tih kompanija. U praksi, 15-20 posto proizvoda sa takmičenja zaživi na nacionalnom ili evropskom tržištu, ali i ako do toga ne dođe, mladi ljudi dobijaju priliku da se pozicioniraju unutar nekog već uspostavljenog sistema“, zaključio je dr Nedović.