O objektivnosti, terminu koji mnogi uzimaju zdravo za gotovo, za temat 28. broja, iz potpuno različitih perspektiva pisali su Ivan Umeljić, Đorđe Petrović, Miljan Vasić i Bogdan Đorđević.
Za većinu, objektivnost podrazumeva nekoliko jasnih karakteristika kao što su isključenost emocija, ispravna procedura i proizvođenje pouzdanih empirijskih rezultata. Ipak, kao što su to – u sada već klasičnoj studiji „Objektivnost“ – pokazali istoričari nauke Lorejn Daston i Piter Galizon, značenje pojmova koji se povezuju sa „objektivnošću“ u velikoj meri variralo je u protekla dva veka. Urednik Elemenata Ivan Umeljić predstavio nam je šta se kroz istoriju smatralo objektivnim i zašto Daston i Galizon pojavu modernog koncepta objektivnosti povezuju sa pojavom fotografije.
Drugi tekst u sklopu temata obrađuje važno društveno pitanje – novinarsku objektivnost. Ako bismo odstranili objektivnost iz novinarstva, kako bismo ga onda razlikovali od odnosa s javnošću ili propagande, piše Đorđe Petrović. Međutim, da li je novinarstvo opsednuto objektivnošću, neutralnom perspektivom i predstavljanjem obe strane, samo neuspeli eksperiment?
Prema jednom gledištu, u demokratiji građani izražavaju svoja subjektivna mišljenja, a donošenje kolektivnih odluka uzimanjem svih mišljenja u obzir vodi ka ostvarivanju autonomije i jednakosti među njima. Drugo gledište podrazumeva da postoje objektivno ispravne i pogrešne odluke, a demokratija je najbolje sredstvo pomoću kojeg dolazimo do ovih prvih. Miljan Vasić piše o tome šta je to toliko dopadljivo i teoretičarima i onima koji demokratiju praktikuju.
Danas, posle nekoliko sezona u kojima je video-tehnologija postala sastavni deo fudbalskih utakmica, VAR predstavlja veliku podršku sudiji, ali je sudija i dalje taj koji vodi glavnu reč i donosi konačnu odluku na terenu. O tome koliko je sudijama teško da donesu pravednu odluku, zašto se istorija fudbala može posmatrati i kroz istoriju sudijskih grešaka, kao i o dometima video-tehnologije u fudbalu – saznajte iz članka Bogdana Đorđevića.
Ako ste se nekada preslišavali za ispit ili okupili sa društvom na nekoj od klupa Studentskog parka, onda ste učili i družili se u društvu Dositeja Obradovića, Josifa Pančića i Jovana Cvijića. Naučni saradnik na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovana Nikolić donosi nam zanimljivu priču o naučnicima iz Studentskog parka.
Nemačka reč bidermajer ne odnosi se samo na buket mlade na venčanju, već i na umetnički stil prve polovine 19. veka, dok reč „maler“, akcentovana na jedan način u nemačkom jeziku označava slikara, a na drugi način, u francuskom, iz koga je dospela i u srpski jezik, označava lošu sreću, nesreću, nezgodu, nepriliku ili peh. Kakav se „peh“ desio Karlu Špicvegu da od farmaceuta postane jedan od vodećih slikara bidermajera i na neobičan način spoji nauku i umetnost, saznajemo od Ane Samardžić.
Trofima Denisoviča Lisenka istorija pamti manje kao naučnika, a više kao miljenika Josifa Visaironoviča Staljina i nekoga ko je odgovoran za nazadovanje sovjetske biologije, kao i progon i smrt brojnih sovjetskih genetičara. Naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Igor Živanović u svom tekstu Lisenka opisuje kao „zlosrećnog antiheroja još nesrećnijeg vremena“ i pruža nam jednu obuhvatnu priču o ovom sovjetskom agronomu.
U novim Elementima možete pročitati i tekst Petra Nurkića o kratkoj istoriji besmrtnosti — od Epa o Gilgamešu, preko drevne Grčke do Džefa Bezosa, koji uveliko ulaže u institut koji okuplja prestižne naučnike koji se bave starenjem ćelija i pokušajima da obrnu taj proces.
Zagledani u daleke svetove koji su od Zemlje često udaljeni nekoliko milijardi svetlosnih godina, dugo smo bili u nedoumici da li nam, i u kojoj meri, promiče lepota matične galaksije? Darko Donevski, astrofizičar sa međunarodnog instituta SISSA u Italiji, u rubrici Orbitiranje ističe da smo sa pojavom moćnih radio-interferometara, koji donose detaljne radiotalasne snimke svemira, sve bliži odgovoru na ovo pitanje.
Kada je osamdesetih godina medicinska robotika počela da se razvija kao naučna disciplina, a teleprisutnost postao prepoznatljiv tehnološki pojam zahvaljujući Marvinu Minskom, Veronika Ahumada je bila devojčica koja je zbog zdravstvenih problema često izostajala iz škole. Od Milana Jenića saznajemo više o njenom istraživačkom entuzijazmu, koji je doveo do toga da hronično bolesna deca širom sveta imaju mogućnost da uz pomoć teleprisutnih robota budu uključena u obrazovni sistem.
„Strip, kao i svaka druga forma umetnosti, počiva na inovacijama i promenama. Neke od njih su revolucionarne, i nose talas koji suštinski menja strip scenu iz korena. Forma umetnosti koja guši i zabranjuje promene – a time i napredak – tone u prosečnost i osuđena je na nestanak“, piše u svom novom tekstu strip kritičar Nikola Dragomirović.
Istoričar mode Stefan Žarić piše o članovima porodice Dior, o ruži sa sto latica i, najposle, o parfemu Miss Dior. On naglašava da je reč o „esenciji ljubavi jedne porodice i mirisu slobode i antifašizma koji nam je Rosa centifolia podarila da u njemu i danas uživamo“.
Znate li kako funkcionišu nudge i boost i u čemu je razlika između ova dva termina? O tome kako doneti dobru odluku, ali i kako uticati na pojedince da donose bolje odluke otkriva nam stalni saradnik časopisa Elementi psiholog Darko Stojilović.
Ivana Nikolić nam, kroz intervju sa dr Nikolom Unkovićem i dr Milicom Ljaljević Grbić, predstavlja priču o naučnom timu koji proučava neželjene promene na kulturnim dobrima do kojih dovode mikroorganizmi. U drugom intervjuu, Ivana je razgovarala sa dr Anom Popović Bijelić, koja rukovodi projektom čiji je glavni cilj da dizajnira i razvije biokompatibilni i biorazgradivi gel čija bi primena trebalo da postane sastavni deo pretkliničkih istraživanja za brzo utvrđivanje citotoksičnosti novih antikancer lekova.
Pored naučnopopularnih tekstova iz različitih oblasti, i ovo izdanje časopisa Elementi krase ilustracije vodećih ilustratora iz Srbije i regiona: Đorđa Balmazovića, Nikole Koraća, Vladana Nikolića, Srđe Dragovića, Monike Lang, Željka Lončara, Ksenije Pantelić, Irene Gajić i Vuka Palibrka, koji je osmislio i naslovnu stranu.