Temat najnovijeg izdanja časopisa posvećen je higijeni. Kroz četiri teksta i iz četiri različita i nesvakidašnja ugla ovu temu obradili su dr Srđa Janković, dr Igor Živanović, dr Damir Huremović i Đorđe Petrović.
Mnogi istraživači uveliko najavljuju osvit ere u kojoj ćemo u medicini sve preventivne ili terapijske postupke krojiti prema ljudskom organizmu kao individualizovanoj celini, uključujući i mikrobiotu kao „prošireno ja“. Dr Srđa Janković, imunolog sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, u svom tekstu „(Ne)čistoća je pola zdravlja: aktuelni pogled na higijensku hipotezu“, ističe da nam do tada preostaje samo da, svako ponaosob i svi zajedno, u zavisnosti od životnih okolnosti i situacija, tragamo za što boljom dinamičkom ravnotežom između optimalnog nivoa čistoće i konstruktivnog odnosa s mikroorganizmima.
Polovinom 19. veka, Ignac Zemelvajs, lekar mađarskog porekla i pionir aseptičkih procedura u medicinskim ustanovama, proučavao je slučajeve porodiljske groznice u dva odvojena odeljenja Opšte bolnice u Beču. Do kakvih zaključaka je Zemelvajs došao otkriva nam naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Igor Živanović.
U pretrpanom radiofrekventnom prostoru, koji ne možemo videti, niti ga na neki drugi način osetiti, gomilaju se novi radiofrekventni izvori u našem neposrednom okruženju, a sa njima elektromagnetna polja različitih snaga i frekvencija. O tome piše direktor psihijatrijske službe pri Univerzitetskoj bolnici Nort Šor u Njujorku dr Damir Huremović.
Temat zatvara tekst Đorđa Petrovića pod nazivom „Od poljskog klozeta do pametnih toaleta“ o tome kako su se kroz istoriju menjali i razvijali toaleti. Poslednjih godina takozvana smart tehnologija prodrla je i u naše toalete. Ali dok maštamo o novim pametnim toaletima, trebalo bi da budemo svesni jedne žalosne činjenice: da su WS i kanalizacija i danas za veliki broj ljudi samo pusti san. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u ovom trenutku oko 3,6 milijardi ljudi u svetu – što je gotovo polovina svetske populacije – još nema pristup osnovnim sanitarnim uslovima.
Dr Darko Donevski, astrofizičar sa međunarodnog instituta SISSA u Italiji nas, u okviru svoje stalne rubrike Orbitiranje, upoznaje sa razvojem novih radio-opservatorija, kao i lansiranjem gigantskih svemirskih teleskopa. On naglašava da će naučna zajednica, ovim putem, uskoro dobiti podatke o prvim objektima nastalim u periodu kada je svemir tek prelazio iz neutralnog u jonizovano stanje, pre skoro 12 milijardi godina.
Kratku istoriju laganja: od Odiseja do barona Minhauzena – predstavio nam je Petar Nurkić. Od njega saznajemo kako se manipulisalo u antičkoj Grčkoj, na koji način su se laži razotkrivale u srednjem veku, kao i to zašto se za onog koji laže često kaže da „baroniše“. Autor sjajnih ilustracija koje su obogatile ovaj zanimljiv tekst je Srđa Dragović.
Dok je Crvena armija napredovala prema Rajhstagu, jedan dvadesetdvogodišnji sovjetski vojnik utrčao je u zapaljenu zgradu Narodne biblioteke Nemačke i iz požara izvukao knjigu koja će obeležiti narednih pedeset godina njegovog života. Knjiga je bila redak prepis drezdenskog, pariskog i madridskog kodeksa, jedinih sačuvanih pisanih tragova majanske civilizacije, a priču o vojniku koji se zvao Jurij Valentinovič Knorozov donosi nam Miljan Vasić.
Inspiracija pejzažima ili njihovo prevođenje u modu nije tekovina savremene mode. Naprotiv, geomorfološke odlike samih pejzaža, te njihova geopolitička uslovljenost, neretko su kroz istoriju uticale na različite aspekte mode, bilo da je reč o tehnologiji i izradi mode, materijalima, bojama, ili trendovima. Horizonte eskapizma približio nam je istoričar mode Stefan Žarić.
Za razliku od logičkog i statističkog rezonovanja, koja predstavljaju verbalizovane forme mišljenja, heuristike su neverbalne i automatske, pa se obično nazivaju i intuitivnim mišljenjem. Psiholog Darko Stojilović pojasnio nam je kolika je zaista moć intuitivnog mišljenja, kao i to kako se razvijalo tokom dugog evolutivnog procesa, a o čemu svedoče i brojni nalazi iz biologije koji ukazuju na raznovrsne heuristike koje koriste životinje.
U avgustu 2021. godine navršilo se 50 godina od Stanfordskog zatvorskog eksperimenta. Za to vreme, o ovoj studiji snimani su brojni igrani i dokumentarni filmovi, vođene su žustre debate, zvanični sajt projekta posetilo je više miliona ljudi, a jedna pank grupa iz Los Anđelesa ponela je i ime ovog čuvenog eksperimenta. Iako stručnjaci decenijama dovode u pitanje rad dr Filipa Zimbarda, oni nisu uspeli da umanje popularnost ove priče. Šta je to što ljude i dalje toliko fascinira kada je reč o ovom poduhvatu, otkriva nam Bogdan Đorđević.
Uprkos finansijama, koronavirusu i ličnim problemima, dvoje naučnika iz Velike Britanije uspeli su u nameri koju hiljade njihovih kolega pokušava da ostvari svake godine – pokrenuli su sopstvene laboratorije. Od Ivane Nikolić saznajemo kako izgleda žongliranje između nauke, finansija i porodičnog života.
Za jednu noć sa Venerom – čitav život sa Merkurom, izreka je koja govori o sudbini onih koji su imali prilike da se susretnu sa opakom bolešću zvanom sifilis. Tokom istorije novog veka ova venerična bolest lečena je živom, ali je, uprkos tretmanu, često imala kobne ishode. Nedugo nakon što se pojavila na evropskom tlu, postala je i tema likovne umetnosti. Dr Jovana Nikolić nam opisuje kako su se saznanja i verovanja o njenoj prirodi i uzrocima vremenom menjala, menjajući i način na koji su je umetnici predstavljali u svojim delima.
Tempora tempore tempera – latinska je igra reči koja u doslovnom prevodu znači: vreme izmešaj vremenom, a u prenesenom: teška vremena ublažavaj lepim vremenom. Od glagola temperare u značenju mešati, iz latinskog jezika dolazi i reč: tempera, slikarska tehnika u kojoj boja nastaje mešanjem pigmenata. Kako su, onda, umetnici, mešajući boje na svojim paletama, videli vreme kroz vreme? O vremenu u umetnosti i o umetnosti kroz vreme piše Ana Samardžić.
Predsednica Svetske federacije naučnih novinara (WFSJ) Milica Momčilović, donosi nam izveštaj sa prvog GESDA (GESDA) samita nauke i diplomatije održanog u Ženevi. Ključno pitanje na koje je skup pokušao da pruži odgovor jeste kako nauku preneti iz laboratorija i učionica običnom svetu, a kako je protekla potraga za ovim i drugim važnim odgovorima pročitajte u novim Elementima.
Kao jedna od odrednica klasifikacije narativnih umetnosti, žanr je od posebnog značaja i od njega počinje skoro svaki opis određenog dela. Nezamislivo je da se pri raspravi o nekom filmu ili romanu on ne svrsta u jednu od tih kategorija koje podvodimo pod zajednički naziv – žanr. Tako je i kada govorimo o stripu, a kroz žanrovske igre i u ovom broju vodi nas strip kritičar i esejista Nikola Dragomirović.
U novom broju prenosimo vam i utiske učesnika trodnevne radionice iz oblasti naučne komunikacije, održane od 30. septembra do 2. oktobra 2021, u Centru za promociju nauke. Reč je o prvom specijalizovanom kursu ovog tipa, namenjenom studentima master i doktorskih studija svih oblasti, kao i mladim istraživačima u Srbiji.
Pored naučnopopularnih tekstova iz različitih oblasti, 27. izdanje časopisa Elementi krase i ilustracije vodećih ilustratora iz Srbije i regiona: Vuka Palibrka, Đorđa Balmazovića, Nikole Koraća, Irene Gajić, Vladana Nikolića, Srđe Dragovića, Monike Lang, Aleksandre Jovanić, Ksenije Pantelić, Jakova Jakovljevića i Željka Lončara, koji je osmislio i naslovnu stranu.