Na Dan zaštite životne sredine, u subotu, 5. juna, Beograđani će biti u prilici da daju svoje predloge kada je reč o klimatskim izazovima u gradu – na dva punkta, na Vračaru i u Starom gradu, stiže mobilna mini meteorološka stanica, uz tim projekta TeRRIFICA, koji uz naučnike i stručnjake za klimatske promene već godinu dana mobiliše građane da daju svoj doprinos klimatskim izazovima u Beogradu.
VRAČAR
Plato ispred Opštine Vračar, Njegoševa 77
od 9 do 12 časova
STARI GRAD
Ulica carice Milice, pešačka zona uz park Vojvode Vuka
od 13 do 16 časova
Pokretna mini meteorološka stanica, mobilna stanica za mapiranje, koju je kreirala i dizajnirala arhitektkinja Mirjana Utvić iz CPN-a, dosad je gostovala na raznim tačkama u gradu – na Trg Republike, Adi Ciganliji, savskom i dunavski keju – a ovoga puta, stiže na Vračar i u Ulicu carice Milice, kod parka u blizini hotela „Palas“.
Ova stanica građanima pruža informacije o sadržaju i funkcionisanju onlajn alata za mapiranje klimatskih izazova u Beogradu, uz osnovne informacije o vremenu, klimi i klimatskim promenama. Takođe, građani se na lokaciji na kojoj je postavljena stanica informišu o tome kako svojim aktivnostima mogu da utiču na stvaranje kreativnih i inovativnih rešenja koja će pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Uz mobilnu meteorološku stanicu, u Ulici carice Milice prolaznici će biti u prilici da vide i izložbu „Karavan za klimu“, koju je Centar za promociju nauke osmislio u saradnji sa Francuskim institutom.
Karavan za klimu je projekat koji je osmislio Francuski institut u Srbiji, a ova izložba je realizovana u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke i uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i Kancelarije Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj u Srbiji. Povezujući borbu protiv klimatskih promena i zaštitu biodiverziteta, Karavan za klimu upoznaje građane sa zaštićenim vrstama na teritoriji Srbije i predstavlja uticaj različitih globalnih posledica klimatskih promena na biološku raznovrsnost, ali i na invazivne vrste, visokoplaninska staništa, vlažna staništa i biodiverzitet gradova, uz odgovore na pitanje kako doprineti očuvanju biodiverziteta.
MAPIRANJE KLIMATSKIH IZAZOVA
belgrade.terrifica.eu
Beograđani su tokom prethodnih meseci obeležavali lokacije na kojima osećaju pozitivne i negativne efekte klimatskih promena u našem gradu. U okviru projekta TeRRIFICA osmišljen je alat – onlajn mapa – koja svim građanima omogućava da zabeleže primere sa kojima se svakodnevno susreću kroz pet kategorija: temperaturu, vodu, vetar, vazduh i zemljište.
Da li negde nedostaje javna česma ili hladovina? Kako bi na nekoj lokaciji mogli da se ublaže efekti vrućine? Građani mogu da obeleže i dobre i loše primere prilagođavanja na klimatske promene sa kojima se u Beogradu svakodnevno susreću, a ovo je prilika da neki od izazova budu konstruktivno rešeni. Na taj način građani, uz prethodno kreiranje naloga na interaktivnoj mapi, postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači.
Akciji su se pridružili i brojni stručnjaci – klimatolozi, energetičari, arhitekte, geolozi, ornitolozi…. – koji iz ugla svojih profesija upozoravaju na neophodnost da svi promenimo svoj odnos prema okruženju i osvestimo svoju ulogu u usporavanju klimatskih promena na planeti. Kako ističu stručnjaci, do suštinskih promena moguće je stići isključivo ukoliko se u akciju za klimu uključe svi: građani, udruženja, naučnici, ali i donosioci odluka koji se nalaze na relevantnim političkim pozicijama.
U periodu od juna 2020. do maja 2021. godine, koliko je interaktivna mapa bila dostupna građanima, na prostoru regiona Beograda ukupno su obeležene 374 tačke, a pozitivni i negativni, utisci svrstani su u pet kategorija. Približno polovina ukupnih tačaka je sadržala afirmativne komentare, dok je druga polovina mapirana sa dozom kritike i sugestija za popravljanjem okolnosti na terenu.
Neki predlozi, kao što je dodatna sadnja drveća, ozelenjavanje i uređenje zelene površine su se pojavljivali u nekoliko kategorija: temperatura, vazduh i zemljište. Predloženi su izgradnja zasena putem umetničkih instalacija i zelenila, izgradnja javnih česmi i adekvatnija autobuska stajališta u borbi protiv preterane vrućine.
Ukloniti nelegalne objekte, obezbediti adekvatno prikupljanje atmosferskih voda, sankcionisati nelegalne ispuste otpadnih voda ili postaviti mobilnu zaštitu od poplava su neki od predloga u kategoriji vode.
Svi građani su i dalje pozvani da učestvuju i daju svoj doprinos.
FILM: ŽIVOT U STAKLENOJ BAŠTI PLANETE
Učestvuju:
- Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena škola
- Dr Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Režija:
- Miloš Tomić