U utorak, 29. septembra, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu održana je Nacionalna konferencija međunarodnog projekta Odyssey (Erasmus+ KA2)
Tekst: Bogdan Đorđević
Foto: Marko Risović
Više od 50 nastavnika osnovnih i srednjih škola iz različitih mesta širom Srbije prisustvovalo je zanimljivoj panel-diskusiji o primeni oksfordskog tipa debate u obrazovanju, kao i izuzetno neizvesnoj finalnoj debati učenika srednjih škola u kojoj su svoje izvanredne retoričke sposobnosti demostrirali đaci Prve kragujevačke i Četrnaeste beogradske gimnazije.
Na samom početku, ideje i ciljeve projekta Odyssey izložio je nacionalni koordinator projekta Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke. On je govorio o ulozi oksfordskih debata u nastavi predmeta iz oblasti STEM nauka, predstavio je najvažnije aktivnosti, obrazovne pakete, rezultate, kao i ulogu međunarodnih i domaćih partnerskih organizacija u realizaciji projekta.
U ovom ambicioznom projektu iz oblasti obrazovanja koji je otpočeo u oktobru 2018. i traje do marta 2021. godine, učestvuju partneri iz četiri države: Institut za geofiziku Poljske akademije nauka (Poljska), Centar za promociju nauke (Srbija), Centar za otkrivanje energije (Estonija) i Helenski institut za proučavanje retorike i komunikacije (Grčka). Projektom Odyssey rukovodi partner iz Poljske, a koordinator u Srbiji je Centar za promociju nauke.
Cilj projekta Odyssey jeste da razvije veštine argumentacije i poveća interesovanje za predmete iz oblasti prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva i matematike kod mladih uzrasta između 13 i 19 godina kroz organizovanje debatnih takmičenja na teme iz naučnih oblasti, a kao jedan od glavnih zadataka Umeljić je istakao i povezivanje naučne zajednice, nastavnika i učenika.
Rukovodilac sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke Dobrivoje Lale Erić ukratko je predstavio evropsku platformu za povezivanje nastavnika iz STEM nastavnih oblasti – Scientix.
Erić je naglasio da je interesovanje učenika za STEM oblasti nedovoljno na globalnom nivou, i da je suština projekta Scientix, baš kao i Odyssey-a, da podstakne i inspiriše mlade da se približe prirodnim i tehničkim naukama, i da ih istražuju kroz savremene, kritičke i kreativne pristupe. Kroz projekat koji ulazi u svoj četvrti ciklus, započet sada već daleke 2009, uspostavljeni su platforma i mreža koji objedinjuju delovanja nastavnika iz STEM oblasti širom Evrope, pa i sveta. CPN je od 2017. godine nacionalna kontakt tačka Scientix-a, koji je dosad predstavljen u tridesetak gradova i mesta širom Srbije. On se još jednom osvrnuo na sam projekat Odyssey ističući da nikada nije bilo ovako uzbudljivo baviti se STEM naukama, što se vidi po tome da i deca i nastavnici debatama pristupaju sa podjednakom i istinskom strašću.
Pre same panel-diskusije, jedan od najboljih svetskih debatera Miloš Marjanović govorio je o istorijatu debate u svetu i kod nas, a potom je učesnike konferencije do detalja upoznao sa pravilima oksfordske debate i ulogama govornika. Marjanović, kao i Ilija Ivanišević, koji je učestvovao u panelu, a kasnije bio i sudija i moderator finalne debate, članovi su Otvorene komunikacije. Ova organizacija, koja se bavi unapređenjem kulture javnog dijaloga – osnovana 1997. godine od strane profesora i studenata Univerziteta u Beogradu po ugledu na debatne klubove najprestižnijih evropskih univerzitetskih centara – organizovaće naredne godine Svetsko debatno prvenstvo u Beogradu.
PANEL-DISKUSIJA
Usledio je jedan od dva centralna događaja dana – panel-diskusija čija je tema bila primena oksfordskog tipa debate u obrazovanju. Panelom je moderirao Ivan Umeljić, a o iskustvima nastavnika u primeni oksfordske debate u nastavi srednjih škola govorile su nastavnice Sanela Ristić Ranković iz Prve kragujevačke gimnazije i Jelena Stojković iz Četrnaeste beogradske gimnazije. Svoj osvrt na ulogu argumentacije u obrazovanju dala je dr Nevena Buđevac sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu, dok smo nešto više o međunarodnim iskustvima primene debate na različitim nivoima obrazovanja saznali od Ilije Ivaniševića iz Otvorene komunikacije.
„U nekim osnovnim školama u Velikoj Britaniji postoji predmet debata, u nekim školama postoje samo sekcije, a ima i organizacija za edukaciju dece o debatovanju. Ipak, za Englesku je karakteristično mnogo privatnih škola i možda ovo nije toliko primenjivo kada govorimo o Srbiji. Ali uzmimo primer Hrvatske koja ima izuzetno dobru infrastrukturu za osnovne i srednje škole. Tamo postoji debata kao fakultativni predmet i nastavnici su prilično uključeni u to – bilo u logistici, bilo u samoj nastavi. Kao što kod nas postoje opštinsko, okružno i republičko takmičenje iz matematike, tako kod njih postoje takmičenja u debati“, naveo je Ivanišević neke od primera uspešnog implementiranja debate u školama, a zatim se osvrnuo i na okolnosti u našoj zemlji:
„Kada sam ja počeo da debatujem, tek nekoliko škola je imalo debatne klubove. Sada je to slučaj u mnogo više škola, ne samo u Beogradu nego i širom Srbije. Sekcije sada postoje i u Kragujevcu, i u Nišu, i u Novom Pazaru, i u Novom Sadu… U mnogim sredinama“, istakao je Ivanišević.
Nastavnice čiji su se učenici plasirali u finale nacionalnog debatnog turnira iznele su zapažanja i prenele svoja iskustva pripremanja đaka za takmičenje.
„Debatni klub je novina i za đake i za nas nastavnike. Ideja je bila da budu uključeni učenici trećeg razreda, jer oni na logici već uče veštinu argumentovanja, dokaze, naučna objašnjenja, uviđanje logičkih grešaka, dakle – sve ono što je neophodno za dobru argumentaciju. Najveći deo posla je urađen na samim časovima: šta znači razlog za neku tezu, kako formirati stav i slično. Sama priprema nije bila toliko naporna, jer gradivo logike dobrim delom pokriva potreban sadržaj, a tokom septembra smo se više bavili obrazovnim paketima koji su bili od velike pomoći nama nastavnicima koji stalno smišljamo nove primere, a sada smo ih dobili pripremljene“, objasnila je Sanela Ristić Ranković kako je tekla priprema đaka Prve kragujevačke gimnazije za turnir u debati.
Sa druge strane, Jelena Stojković, koja predaje hemiju, takođe ima dobra, ali nešto drugačija iskustva, a ona je iznela i svoj predlog teme za neke buduće debate:
„Možda bismo mogli da damo i neke ideje za teme koje će se obrađivati u budućnosti, a u vezi su sa hemijom. Na primer, upotreba hemijskih supstanci, tj. otrova tokom Prvog svetskog rata. Mislim da bi to bilo veoma zanimljivo za razmatranje, naročito iz ugla etike“, rekla je nastavnica Stojković i potom iznela svoje mišljenje o implementaciji debate u samoj nastavi:
„Sigurna sam da bi makar 2-3 časa, od ukupno 74 planirana tokom školske godine, mogla da se izdvoje za debatu i da bi se đacima tako nešto jako dopalo“, zaključila je nastavnica Četrnaeste beogradske gimnazije.
Psihološkinja i vanredna profesorka na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Nevena Buđevac učestvovala je u različitim projektima u vezi sa PISA testiranjem đaka.
„Troje kolega i ja smo osmislili projekat kako bismo bolje razumeli postignuća naših učenika. Ona ne samo da su nešto lošija nego što bismo želeli, nego mi nemamo učenike na najvišim nivoima postignuća. Kada pogledate rezultate PISA testa, najteže zadatke rešava nula procenata naših đaka. Mi smo analizirali te zadatke i manje-više u osnovi svih tih zadataka su argumentativno mišljenje i veštine argumentacije“, istakla je dr Buđevac neke od rezultata do kojih se došlo istraživanjem i nastavila:
„Analizirali smo i odgovore naših učenika. Koju vrstu grešaka oni prave? Oni su nešto bolji kada se od njih traži da samo razumeju argumentaciju predstavljenu u tekstu, dok im je veliki problem da sami formulišu argumente. Oni često ne razumeju razliku između tvrdnje i argumenta koji potkrepljuje neku tvrdnju, između iznošenja mišljenja ili nekog objašnjenja i argumenta itd. Kada tražite da argumentuju, oni vrlo često samo ponove neku tvrdnju, umesto da navedu argument za ili protiv.“
Konačno, dr Nevena Buđevac smatra da će projekat Odyssey i aktivnosti koje su predviđene ovim projektom u velikoj meri pomoći kako đacima tako i njihovim nastavnicima da razviju argumentativno mišljenje:
„Tokom učenja se ne posvećuje dovoljno pažnje argumentaciji. Sami nastavnici često nisu za to pripremljeni. Ni kada su oni išli u školu ili na fakultet, njihovo obrazovanje se nije zasnivalo na ovoj vrsti prakse – argumentativne. Ovaj projekat je izuzetno važan jer pomaže nastavnicima da razumeju šta je to argumentativno mišljenje i kako mogu da ga koriste u produkciji učenja“, podvukla je dr Buđevac.
FINALNA DEBATA
Pre odlaska na pauzu, tačno u podne, obavljen je žreb kojim je odlučeno da će u finalnoj debati Prva kragujevačka gimnazija biti na strani afirmacije, dok će Četrnaesta beogradska gimnazija biti na strani negacije.
Pošto su na platnu Velike bioskopske sale Fakulteta dramskih umetnosti prikazani edukativni video-tutorijali razvijeni u okviru projekta Odyssey (dr Igor Živanović – Izazovi veštačke inteligencije i dr Mašan Bogdanovski – Socijalne mreže, internet i znanje), pristupilo se predstavljanju članova timova koji će se takmičiti u finalnoj debati.
Prvu kragujevačku gimnaziju, baš kao i u prethodne dve runde održane na Biološkom fakultetu desetak dana ranije, predstavljali su Mina Ilinčić, Mihajlo Krivčević, Pavle Antonijević i Kristina Daničić. Za Četrnaestu beogradsku gimnaziju debatovali su Aleksa Bakoč, Vesna Milošević, Rastko Kojić, Mina Panić i Aleksa Grbić. Rezolucija finalne debate glasila je: „Najbolji način za očuvanje ekosistema je podivljavanje“.
Nakon neizvesne i ravnopravne borbe mladih debatera, tročlani sudijski tim povukao se na 15 minuta kako bi odlučio ko je pobednik. Žiri u sastavu: debatni trener i sudija Ilija Ivanišević, nastavnik Miroslav Todorović i naučni novinar Đorđe Petrović doneo je jednoglasno odluku da je Prva kragujevačka gimnazija ipak bila za nijansu bolja i da pehar za najbolji debatni tim srednjih škola ide u trofejnu policu gimnazije u Kragujevcu. Priznanje za najboljeg debatera turnira otišlo je u ruke Rastka Kojića iz Četrnaeste beogradske gimnazije.
Kada je Ivanišević obrazložio odluku žirija, svi učesnici konferencije, a posebno đaci Prve kragujevačke i Četrnaeste beogradske gimnazije, dobili su gromoglasan i dug aplauz. Finalistima su dodeljene nagrade, u pravom sportskom duhu učenici su čestitali jedni drugima (ali bez rukovanja!), pa se pristupilo završnom fotografisanju – sa trofejima. Fakultet dramskih umetnosti ovoga puta bio je poprište velike debatne borbe, a ovacije i pohvale su, umesto najtalentovanijih glumaca, zaslužili najbolji mladi govornici Srbije.
