Matematika nije pažljiv hod po utabanim stazama već putovanje kroz nepoznate divljine. Ovo je plesno istraživanje matematičkih ideja čija je lepota u slobodi, a mogu se i otkriti samo uz veliko strpljenje. Pokret ne laže. Kao ni matematika
Razgovarala: Jelena Joksimović
Matematičko-plesni performans „Tačka je ono što nema delova“ otvoriće manifestaciju M3. Umesto u maju, kako je bilo planirano, M3 otvaramo 21. septembra, u 19.00 časova, na Letnjoj sceni Kalemegdanske tvrđave. Ovaj performans tim CPN-a i Stanica – servis za savremeni ples razvijaju od decembra 2019. godine. U tom procesu, profesorka matematike Natalija Budinski i koreograf Marko Milić bili su ključni „igrači“ i zato smo razgovarali sa njima o tome kako se uz pomoć plesa saznaje matematika i kako se uz pomoć matematike saznaje ples.
Otkud ovaj naslov performansa? Šta za vas znači „Tačka je ono što nema delova“, kako tačku razumemo kroz matematiku, a kako kroz ples?
Natalija: Naslov su odabrali plesači. To je bio jedan od prvih primera kojim sam ilustrovala apstraktnu refleksiju formalne matematike. Tačka je u matematici, kako je Euklid u prvoj knjizi definiše, „ono što nema delova“. To isto bi trebalo da je tačka, opisana pokretom, i u plesu. Međutim, ako tačku stavimo u koordinatni sistem, onda to može da bude i grafičko rešenje sistema jednačina, a ako je stavimo na podijum, okret.
Marko: Matematika operiše sa mnogo apstraktnih pojmova koje smo usvojili kao poznate. Tačka je samo jedan od njih. Kao i mnoge druge matematičke pojmove i tačku možemo pokušati da prevedemo u fizički svet. Da li bi to bila subatomska čestica koju je nemoguće podeliti? Do koje mere možemo primeniti jezik matematike na svet? I ko bismo bili mi sami, posmatrani kroz prizmu matematike? Da li bismo bili celoviti, beskonačni, s kim bismo se poredili, šta bismo nabrajali, ko bi bio nula, a ko ili šta bi bila tačka. Takvim spajanjem matematičkih pojmova i naših tela u pokretu stvara se polje u kome je moguće da svako od nas sagleda šta nam je važno, gde nam je pažnja sada, kako tumačimo i doživljavamo ono što vidimo, i na kraju, da li racionalni odgovori mogu zadovoljiti naša najdublja pitanja ili ne.
Šta podrazumeva matematičko-plesni performans? Kakva je to forma?
Natalija: Matematičko plesni performans sigurno podrazumeva dve stvari: matematiku i ples, ali i još mnogo toga što nije odmah očigledno. Veoma je važan odabir matematičkih ideja koje će se preneti gledaocima kroz ples. Zatim, sam ples i pokret, koji obavezno mora da podrži odgovarajuća muzika. Scena, kostimi, svetla igraju veoma, veoma važnu ulogu u našem performansu. Tu je, takođe, i digitalna animacija koja prati ples i gledaocu nudi novu vizuelnu dimenziju.
Marko: Matematika i ples su dve komplementarne oblasti. To su dva jezika koja, kada se dovedu u dodir, govore tako da se preciznost i savršenstvo matematike primeni na autentičnost svakog od nas. Odjednom, svet ideja postaje nešto opipljivo, otelotvoreno, postaje dostupno, i nešto što je u nama i što dobro poznajemo. I kad god se dogodi takav spoj, to postaje mesto učenja i kreativnosti, a samim tim i mesto susreta i otkrivanja.
Kako je tekao proces rada na performansu, koje su bile vaše uloge i šta je u tom procesu bilo drugačije od vašeg svakodnevnog rada?
Natalija: Kao profesor matematike, svakodnevno učenike podstičem da se zainteresuju za ovu oblast, trudim se da im pokažem koliko je ona važna i da je funkcionisanje sveta oko nas u mnogim segmentima upravo bazirano na matematičkim saznanjima. Ovo je, na neki način, bila moja uloga i u pripremi ovog performansa, jedino što su učenike zamenili plesači. I dok učenici uglavnom matematičke zadatke rešavaju na papiru, u ovom slučaju plesači su rešavali matematičke izazove na podijumu.
Marko: Proces je bio poprilično određen novonastalim merama bezbednosti tokom pandemije. Usred građenja materijala, morali smo da prekinemo susrete kako bismo sagledali šta je to što nam se dešava i šta postaju životni prioriteti za svakoga od nas. Pitanje koje se pojavilo kao neizbežno bilo je: na koji način ovakav proces može biti od pomoći tokom krize, tokom problema, tokom zagonetke? Šta je to što nas drži zajedno i kako možemo da iz tog zajedništva stvaramo kroz naše različite perspektive? To je negde i dobar odgovor na moju ulogu tokom procesa na predstavi, ohrabrivanje da materijale koji se pojave ne sagledavam kao istine ili neistine, već kao mogućnosti da govorimo o onome što znamo i o čemu učimo, razmišljajući o hijerarhiji pokreta kroz prizmu matematike, i kako matematika može da nas pokrene, ali i o tome gde smo sada i kako se osećamo u tom pokretu.
Šta je bilo najteže uraditi tokom razvoja performansa?
Natalija: Svaki segment matematike, od tačke i prave do algoritma za prepoznavanje lica jednako je važan i suštinski, tako da nije bilo jednostavno isfiltrirati ideje.
Marko: Najteže je bilo odgovoriti na izazov matematičke reputacije koju je većina nas usvojila u osnovnoj školi. Ta reputacija umnogome određuje očekivanja kako matematika i ples treba da izgledaju. Prilično je to interesantno, jer mislim da svako od nas ima svoj matematičko-plesni performans i oseća kako takav rad treba da izgleda. O tome je ceo tim mnogo pričao i ono što mi je bilo zanimljivo je da što ljudi više znaju o matematici, to rad prestaje da bude sačinjen od očekivanih obrazaca koji se vezuju za ovu nauku, na primer robotski pokreti, prikazivanje različitih računskih operacija i slično. To polje je bilo najuzbudljivije istraživati sa ostalima – koliko slobodne imamo u svetu koji mislimo da poznajemo i kako taj svet odgovara na našu slobodu.
Kako je tekao izbor plesača i koja je njihova uloga, kako su uticali na sami sadržaj performansa?
Natalija: Plesači su svakako dali svoj pečat i njihov senzibilitet je uticao na način na koji prenose matematičke ideje publici.
Marko: Saradnja matematike i plesa se odlično sagledava kroz razlike telesnog izraza, sa ciljem da tih razlika bude beskonačno mnogo. Na sceni imamo nekoliko pristupa pokretu, od ekstrovertnog, preciznog, istraživačkog, kontrolisanog, intuitivnog, naučenog i spontanog, slično kao i stupnjevi u naučnom istraživanju. Plesači takođe dolaze iz najrazličitijih umetničkih formi, muzike, brejka i multimedije, i jako hrabro su kombinovali svoj umetnički jezik sa onim koji im je bio zadat.
Koje teme pokreće performans i kome je namenjen?
Natalija: Performans razrađuje različite matematičke koncepte i prati razvoj matematike, počevši od Euklida sve do savremenog uticaja matematike na razvoj tehnologije. Matematika je prikazana kao deo našeg svakodnevnog života. Performans je osmišljen tako da bude intelektualno-umetnički izazov i za ljubitelje matematike i za one kojima matematika nije privlačna.
Marko: Ulazite u polje saradnje različitih umetničkih i naučnih oblasti, pripremite se za propitivanje poređenja, beskonačnosti, nabrajanja, zapitanosti, predviđanja, funkcionalnosti, upotrebe apstraktnog zaključivanja, razumevanje ograničenja i negativnosti, umnožavanja i deljivog zadovoljstva stvaranja. Ako vas nešto od ovoga zanima, namenjeno je i vama.
Šta je to što povezuje matematiku i ples, šta je to što ih razdvaja? Gde se u tome može pronaći naučna komunikacija?
Natalija: Matematika i ples su dva veoma različita puta čovekovog istraživanja univerzalnosti. Interakcija između matematike i plesa doprinosi boljem sagledavanju sveta oko nas. Matematika kroz ples postaje pristupačnija, a ples ulazi u sferu savremenih dostignuća nauke. Za uspešno rešavanje naučnih problema ponekad je dobro promeniti ugao gledanja. Gledajući na naučne probleme kroz oči umetnika možda ćemo bolje videti pravac u kom treba da idemo.
Marko: Matematika i ples su povezane oblasti. Negde je ta veza očigledna, kao, na primer, u geometriji, a negde tek treba da bude dublje istražena, kao u teoriji igara. Mislim da je glavna razlika u doživljaju, jer se ples doživljava kroz čula koja su verovatno konačna, dok se matematika oslanja na aksiomatske strukture koristeći logiku koja je beskonačna. Spajanjem logike i telesnosti se ne podstiče dualnost, već upravo ovo što je Natalija naglasila, nov ugao gledanja koji nam je uvek potreban, a naročito sada kada nam je fokus sužen sa šire slike isključivo na koronu.
________
Celokupni tim performansa čine:
Koreografija: Marko Milić
Izvođenje: Jelena Mijić, Jovana Stojić, Stefan Filipović
Koncept: Jelena Joksimović
Matematičke ideje: Natalija Budinski
Animacija: Ivan Avdić i Filip Miletić
Scenografija: Mirjana Utvić i Coba&Associates
Tehnička produkcija: Milan Ličina i Mirjana Utvić
Muzika: Kӣr, Tommy Guerrero, Animusic
Koordinacija manifestacije: Danijela Vučićević
________
Zapratite događaj Tačka je ono što nema delova na Fejsbuku ovde.