Generalna Skupština Ujedinjenih Nacija je rezolucijom A/REZ/47/193 proglasila 22. mart 1993. godine za prvi Svetski dan voda. Svake godine, ovaj dan se obeležava različitim sloganima, stavljajući u fokus određeni aspekt voda. Tokom 28 godina, analizirane su različite teme: zdravlje, nestašica voda, vode i katastrofe, voda i žene, kultura, voda i žedni gradovi, podzemne vode kao nevidljivi resurs, nedostatak vode, budućnost, otpadne vode, sanitacija…
Ovogodišnji slogan Svetskog dana voda glasi Voda i klimatske promene: šta to podrazumeva? Zvanični dostupni podaci govore da klimatske promene povećavaju varijabilnost u vodenom ciklusu, smanjuju izvesnost dostupnosti vode i utiču na kvalitet vode, neposredno utičući i ugrožavajući održivi razvoj i biološku raznolikost širom sveta. Zbog ovih kompleksnih aspekata, pitali smo naše stručnjake šta misle o povezanosti klimatskih promena i resursa voda.
Dr Tina P. Dašić, vanredna profesorka, Građevinski fakultet
„Voda je najrasprostranjeniji biotop i ključni element životne sredine. Zbog toga se svaka promena u okruženju, pa i klimatske promene, veoma brzo i neposredno odražavaju na vodu, vodne resurse i čitav sektor voda, a preko njega i na društvo u celini. Te promene se ogledaju u sve većoj neravnomernosti raspoloživih količina vode, sve dužim malovodnim periodima, kada je teško obezbediti zahtevane količine vode za sve korisnike, i sve kraćim, ali intenzivnijim, periodima velikih voda, kada je od razornog dejstva vode neophodno braniti čoveka i njegove sisteme. Zbog činjenice da je voda nezamenljiva životna namernica, bez koje nije moguć opstanak ni jednog živog bića, pa ni čoveka, pritisak na vodu je sve veći, a sa zaoštravanjem klimatskih promena zaoštravaće se i problemi u svima aspektima korišćenja voda, zaštite od voda i zaštite kvaliteta vode. Da bi se voda mogla koristiti u budućnosti, da bi sačuvali i kvalitativnu i kvantitativnu komponentu vodnog resursa, već sada se moraju preduzeti odgovarajuće mere da se negativne posledice klimatskih promena u najvećoj mogućoj meri ublaže ili, ako je to moguće, u potpunosti otklone. Pošto je najopasnija posledica klimatskih promena na vodne režime povećavanje neravnomernosti protoka, a u nekim delovima zemlje će doći i do smanjenja prosečnih protoka, najčešće upravo tamo gde su padavine i sada najmanje, dve planske aktivnosti postaju veoma važne: striktna zaštita svih izvorišta podzemnih i površinskih voda, posebno onih regionalnog značaja i planska zaštita prostora koji je planiran za realizaciju novih akumulacija, posebno onih sa mogućnostima godišnjeg regulisanja protoka, čiji je zadatak da izvrše preraspodelu vode po vremenu, ali i da omoguće prebacivanje vode na sve veća rastojanja. Zbog toga u prostornom planiranju (upravo je u toku izrada novog Prostornog plana Republike Srbije) vodoprivreda treba da ima prioritet u definisanju lokacija koje su joj neophodne za razvoj budućih sistema, a mere zaštite tih prostora treba da budu dosledne i beskompromisne. Ukoliko ne sačuva svoja izvorišta i prostore za neophodne akumulacije, Srbija će ugroziti svoju budućnost.“
Dr Ratko Ristić, redovni profesor, Šumarski fakultet
„Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, odnosno, proticaj u mreži vodotokova na teritoriji Srbije. Problem se dodatno komplikuje u svetlu činjenice da je Jugoistočna Evropa jedan od najugroženijih svetskih regiona, po pitanju efekata klimatskih promena, što ima negativne posledice i po hidrološki režim naših reka i potoka, jer su velike vode sve češće i destruktivnije, a malovodni periodi sve duži, uz drastično smanjenje proticaja. U takvim uslovima, akvatični ekosistemi brdsko-planinskih vodotokova sve teže podnose zagađenja i invazivne ljudske aktivnosti, što je vidljivo kroz degradaciju ili gubitak biološke raznovrsnosti. Urbanizacija, prekomerna seča šuma, izgradnja turističke, energetske i putne infrastrukture, odsustvo komunalnog i urbanističkog reda, značajno doprinose ugrožavanju ove fragilne hidrografske mreže, što dovodi u opasnost koncept prevencije i zaštite od bujičnih poplava, kao i održivost sistema za vodosnabdevanje stanovništva. Stoga, u okviru celovite politike zaštite životne sredine Republike Srbije, dužnu pažnju bi trebalo posvetiti očuvanju dragocenog resursa površinskih voda, kroz mere državne politike, ali i aktivno učešće svih građana.“
Dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor, Fizički fakultet
“Voda je u svim svojim agregatinim stanjima ključni element klimatskog sistema planete, tako da svaka promena klime za sobom povlači i promene koje se tiču vode, između ostalog i promene u hidrološkom ciklusu, odnosno procesu kruženja vode na Zemlji. Zagrevanje planete u proteklom periodu dovelo je do intenziviranja ovog ciklusa, a klimatske projekcije pokazuju da će ovo biti još uočljivije u budućnosti. Kada pričamo o padavinama, kao delu ovog ciklusa, opšta i gruba slika je da oblasti koja su u prošlosti bile bogate padavinama mogu očekivati još veće količine, dok bi oblasti koje su inače bile sušne postale još sušnije. U našem regionu, ova opšta slika da „vlažno postaje vlažnije, a suvo suvlje“ može donekle biti preslikana na njihov godišnji ciklus. Trenutno je već uočeno da suvi letnji uslovi postaju još sušniji, dok se padavine koncentrišu u kratkotrajne intenzivne epizode. Prema projekcijama buduće klime ovakva situacija sa promenom u preraspodeli padavina postaće još jasnija. U tom smislu, ovakve promene mogu predstavljati poseban izazov za prilagođavanje na klimatske promene, s obzirom da ćemo imati izazov definisanja odgovora i na povećani rizik od suša ali i na povećani rizik od poplava.“
Centar za promociju nauke se kroz projekat TeRRIFICA bavi raznovrsnim aspektima klimatskih promena. Projekat TeRRIFICA (Territorial RRI Fostering Innovative Climate Action) svojim akronimom označava specifičan tematski fokus: usmeren je na teritorijalni pristup adaptaciji na klimatske promene, na jačanje kapaciteta za sprovođenje mera adaptacije kroz različite aktivnosti, primenom odgovornog istraživanja i inovacija, u u šest pilot gradova i regiona: Barselona (Španija), Bretanja, Normandija i Loara (Francuska), Južni Oldenburg (okruga Vehta i Koppenburg (Nemačka), Poznanska aglomeracija (Poljska), Minsk (Belorusija) i Beograd (Srbija).
Kroz projekat TeRRIFICA, planirano je evidentiranje osetljivosti našeg pilot regiona, Beograda, na klimatske promene, između ostalog i evidentiranje osetljivosti resursa voda. Građani Beograda tokom leta biće u prilici da učestvuju u mapiranju izazova nastalih usled klimatskih promena.