„Sve zemlje moraju da uspostave ravnotežu između zaštite zdravlja, minimiziranja ekonomskih i socijalnih poremećaja i poštovanja ljudskih prava“, ističe direktor SZO-a Tedros Adanom Gebrejesus
Priredio: Bogdan Đorđević
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da Kovid-19 može da se definiše kao pandemija, a direktor SZO-a Tedros Adanom Gebrejesus pozvao je na oprez pri korišćenju ovog termina.
Broj zaraženih u Srbiji dostigao je 19, nakon što je potvrđeno da je još sedam osoba pozitivno na Kovid-19. U nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano je ukupno 160 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Prvi čovek SZO-a pojasnio je zašto je proglašena pandemija i ponovio upozorenja koja je krovna zdravstvena organizacija i ranije isticala. Pored broja zaraženih i preminulih, kao i opšteg stanja „na terenu“, Gebrejesus se osvrnuo i na značaj uloge koju imaju vlade širom sveta. Njega je iznenadilo odsustvo akcije i izneo je neke od konkretnih inicijativa koje svako od nas može da preduzme. U prvi plan stavio je pripravnost, oprez i spremnost da se uče nove stvari.
U nastavku prenosimo kompletno saopštenje direktora Svetske zdravstvene organizacije.
„Dobar dan.
U protekle dve nedelje broj obolelih od virusa Kovid-19 van Kine porastao je 13 puta, a broj pogođenih zemalja se utrostručio.
U ovom trenutku ima više od 118.000 slučajeva u 114 država, a 4291 osoba je izgubila život.
Hiljade drugih se bore za svoje živote u bolnicama.
U narednim danima i nedeljama očekujemo još više zaraženih, umrlih i još više pogođenih zemalja.
Svetska zdravstvena organizacija svakodnevno prati razvoj situacije i duboko smo zabrinuti alarmantnim nivoom širenja i intenziteta, kao i alarmantnim stepenom neaktivnosti.
Stoga smo procenili da Kovid-19 može biti okarakterisan kao pandemija.
Pandemija nije reč koja se može olako i nepažljivo koristiti. To je reč koja, ako se zloupotrebi, može izazvati iracionalan strah ili neopravdanu pomirljivost da je borba završena, i da tako dovede do nepotrebne patnje i smrti.
Opis situacije kao pandemske ne menja procenu SZO-a o pretnji koju predstavlja ovaj virus. To ne menja ono što radi SZO i ne menja ono što bi države trebalo da rade.
Nikada ranije se nismo suočili sa pandemijom izazvanom koronavirusom. Ovo je prva pandemija koju je izazvao koronavirus.
Istovremeno, nikada ranije nismo videli pandemiju koju je moguće kontrolisati.
SZO je u režimu pune pripravnosti još otkad smo obavešteni o prvim slučajevima.
I svakoga dana smo pozivali zemlje da preduzmu hitne i agresivne akcije.
Zvono upozorenja bilo je glasno i jasno.
Kao što sam rekao u ponedeljak, sam pogled na broj slučajeva i broj zahvaćenih zemalja nam ne govori kompletnu priču.
Od 118.000 slučajeva prijavljenih na globalnom nivou u 114 zemalja, više od 90 odsto nalazi se u samo četiri zemlje, a dve od te četiri – Kina i Južna Koreja – imaju značajno smanjenje epidemije.
U 81 zemlji nije zabeležen nijedan slučaj, dok je u 57 zemalja prijavljeno 10 ili manje slučajeva.
Ovo je nešto što ne možemo da kažemo dovoljno glasno, ili dovoljno jasno, ili dovoljno često: svaka zemlja još može da promeni tok pandemije.
Ako države otkriju, testiraju, leče, izoluju, prate i mobilišu svoje ljude, one sa velikim brojem slučajeva mogu da spreče da se virus proširi kroz zajednicu preko „klastera“ (pojava velikog broja obolelih na malom prostoru ili za kratko vreme).
Čak i one zajednice koje su se susrele sa pojavom klastera mogu da promene trend širenja virusa.
Nekoliko zemalja pokazalo je da se virus može suzbiti i kontrolisati.
Izazov za mnoge zemlje koje se sada bore sa pojavom velikog broja obolelih na malom prostoru ili za kratko vreme ili sa intenzivnim širenjem kroz zajednicu, nije to da li i one mogu da urade isto – već da li će to učiniti.
Neke zemlje se bore sa nedostatkom kapaciteta.
Neke zemlje se bore sa nedostatkom resursa.
Neke zemlje se bore sa nedostatkom odlučnosti.
Zahvalni smo na merama koje se preduzimaju u Iranu, Italiji i Republici Koreji radi usporavanja virusa i kontrole njihovih epidemija.
Znamo da ove mere imaju veliki uticaj na sama društva i ekonomije, kao što je to u Kini.
Sve zemlje moraju da uspostave ravnotežu između zaštite zdravlja, minimiziranja ekonomskih i socijalnih poremećaja i poštovanja ljudskih prava.
Nadležnost SZO-a je javno zdravlje. Ali mi sarađujemo sa mnogobrojnim partnerima iz svih sektora da bismo ublažili socijalne i ekonomske posledice ove pandemije.
Ovo nije samo kriza javnog zdravlja, to je kriza koja će dotaći svaki sektor – i zato svaki sektor i svaki pojedinac moraju biti uključeni u borbu.
Otpočetka sam govorio da u svim zemljama čitave vlade i čitava društva moraju da promene pristup – taj pristup mora da bude izgrađen na sveobuhvatnoj strategiji za sprečavanje infekcija, spasavanje života i minimiziranje posledica.
Dozvolite mi da sve sumiram u četiri ključne tačke:
Prvo, pripremite se i budite u pripravnosti.
Drugo, otkrijte, zaštitite i lečite.
Treće, smanjite transmisiju.
Četvrto, uvedite novine i učite.
Podsećam sve zemlje na poziv da aktiviraju i pojačaju svoje mehanizme za reagovanje u vanrednim situacijama.
Komunicirajte sa svojim ljudima o rizicima i o tome kako se mogu zaštititi – to je zadatak za svakoga.
Pronađite, izolujte, testirajte i tretirajte svaki slučaj i pratite svaki kontakt.
Pripremite svoje bolnice.
Zaštitite i obučite zdravstvene radnike.
I hajde da pazimo jedni na druge, jer smo potrebni jedni drugima.
Toliko je pažnje posvećeno jednoj reči.
Dozvolite mi da vam kažem još nekoliko koje su još važnije i koje su mnogo praktičnije.
Prevencija.
Spremnost.
Javno zdravlje.
Političko vođstvo.
I najviše od svega, ljudi.
Mi smo u ovome zajedno, da radimo prave stvari sa smirenošću i da zaštitimo građane ovog sveta. Izvodljivo je.
Zahvaljujem vam.“