Zapravo, možemo da ga preokrenemo – poručuje nedavno objavljena studija istraživača sa američkog Univerziteta u Kaliforniji
Tekst: Ivana Nikolić
Mala kalifornijska klinička studija pokazala je prvi put da je moguće preokrenuti telesni epigenetski sat, koji meri biološko doba osobe. Rezultati studije Reversal of epigenetic aging and immunosenescent trends in humans (Preokret epigenetskog starenja i imunosenescentnih trendova kod ljudi), objavljene početkom septembra u časopisu Aging Cell pokazuju da koktel sačinjen od tri leka „smanjuje“ u proseku 2,5 godina biološke dobi – ali istraživači ipak upozoravaju da je reč o preliminarnim rezultatima jer je uzorak bio mali i nije bilo kontrolne grupe.
Bilo kako bilo – kako je tim imunologa Gregorija Fahija došao do ovih rezultata?
Tokom godinu dana, devetorica zdravih belih muškaraca volontera, starosti između 51 i 65 godina uzimala su gorepomenuti koktel koji su činila tri leka, hormon rasta i dva leka za dijabetes. Testiranje je vodio dr Fahi, a ono je prethodno, u maju 2015, odobreno od strane američke Uprave za hranu i lekove. Zvanično je počelo nekoliko meseci kasnije u Medicinskom centru Stanforda u Palo Altu, u Kaliforniji. Svi muškarci koji su učestvovali u studiji u proseku su vraćeni 2,5 biološke godine unazad, mereno analizom oznaka na njihovim genima. Imuni sistem je takođe pokazao znakove podmlađivanja.
„Očekivali smo da ćemo usporiti biološki sat, ali ne i da ćemo ga preokrenuti“, kaže genetičar Stiv Horvat sa Univerziteta u Kaliforniji, koji je radio epigenetske analize.
„Izgledalo je nekako futuristički“, dodaje Horvat, inače pionir u istraživanju epigenetskog sata, koji se meri zapisom hemijskih promena u DNK strukturi organizma.
Tokom testiranja nazvanog TRIIM, naučnici su uzimali uzorke krvi učesnika tokom perioda lečenja, a testovi su pokazali da je broj krvnih ćelija podmlađen kod svakog od njih. Istraživači su takođe koristili magnetnu rezonancu ne bi li – na početku i na kraju studije – odredili sastav timusa, grudne žlezde smeštene u prednjem, gornjem delu grudnog koša. Otkrili su da je kod sedam od devet učesnika akumulirana masnoća zamenjena regenerisanim timusnim tkivom.
Ipak, glavna svrha TRIIM studije bila je nešto drugo – da se istraži da li se hormon rasta može koristiti za obnavljanje tkiva u žlezdi timusa, koja je ključna za imunološku funkciju, a koja nakon puberteta počinje da se smanjuje. Prethodne studije su pokazale da hormon rasta podstiče regeneraciju timusa, ali može i da izazove dijabetes, što je i razlog zašto su lekovi za dijabetes i uključeni u TRIIM studiju.
Ideja o proveri efekta lekova na epigenetske satove učesnika došla je kasnije. Tim sada planira dalja i veća ispitivanja, koja bi trebalo da uključe i žene, kao i pripadnike razičitih etničkih grupa i razičitih starosnih dobi.