Pored sopstvenog stresa usled posete veterinaru, vožnje kolima, petardi, usisivača ili odlaska na izložbe i takmičenja, psi su postali pravi sunđer i za osećanja vlasnika, posebno hroničan stres
Foto: Anđela Mrđa
Tekst: Anđela Mrđa
Ova bolest modernog doba nije zahvatila samo ljude, već i njihove sve češće ljubimce – pse. Kao čovekov saputnik, pripitomljavan više desetina hiljada godina, pas se prilagodio mnogo čemu – od pet frizera i kabanica do popodnevnih dremki u sofi i redovnih obroka koji u zdele padaju gotovo “s neba”.
Stoga rezultati najnovije studije, objavljene u časopisu Nature, koji prvi put ukazuju na povezanost između hroničnog stresa kod ljudi i njihovih ljubimaca, možda, na prvi pogled, i ne iznenađuju previše.
Nakon što je prvobitno ustanovljeno da se akutni stres i kod ljudi i među životinjama izuzetno lako prenosi, grupa istraživača želela je sada da ispita uticaj hroničnog stresa vlasnika na psihu njihovih ljubimaca.
Za potrebe istraživanja, sprovedenog u Švedskoj, ispitivano je 58 vlasnika i 58 pasa, od čega 33 šetlanska ovčara i 25 border kolija. Svaki od njih najpre je popunio sopstveni test ličnosti (Big Five Inventory), a potom i pseći (Dog Personality Questionnaire). Nakon toga, od svakog para uzet je uzorak kose odnosno krzna, a psi su dodatno dobili i ogrlice za kontinuirano praćenje nivoa aktivnosti.
Kako bi pratili nivo stresa i kod jednih i kod drugih tokom nekoliko meseci, tim predvođen zoologom, Linom Rot, sa Linkoping Univerziteta u Švedskoj, merio je koncentraciju kortizola poznatog i kao „hormona stresa“ koji se usled dugoročnog stresa taloži u kosi odnosno krznu. Pored toga, učesnici su redovno popunjavali upitnike o svom mentalnom stanju kao i ponašanju ljubimca.
Rotin tim pratio je čitav niz varijabli poput razlika u nivou aktivnosti i načinu života tokom letnjih i zimskih meseci. Međutim, po završetku ispitivanja ispostavilo se da je jedino raspoloženje vlasnika bilo odgovorno za anksioznost kod psa. Drugim rečima, vlasnik sa velikom količinom kortizola u kosi imao je i psa sa velikom količinom ovog hormona u krznu.
Interesantno je da pomenuti odnos nije funkcionisao u obrnutom smeru. Naime, istraživači nisu pronašli dokaze anksioznosti ili nervoze vlasnika u slučajevima kada su njihovi psi bili izloženi hroničnom stresu, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports. Nasuprot tome, psi su reagovali na suptilne promene u mirisu vlasnika, nervozu, grickanje noktiju i razdražljivost.
„U početku sam bila prilično iznenađena ovakvim rezultatima. Međutim, činjenica je da je čovek centar sveta svog psa dok ljudi, sa druge strane, imaju i druge segmente života“, navodi Rot za Nacionalnu Geografiju.