Kojim životinjama smo okruženi, a da mnoge od njih često i ne primećujemo? Koje životinje čine faunu Srbije? U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, do 30. juna otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Okom prirodnjaka“, sačinjena od probranih fotografija najskrivenijih detalja prirode Srbije
Foto: Anđela Mrđa
Tekst: Anđela Mrđa
Na izložbi koja će trajati do 30. juna posetioci će moći da vide 70 umetničkih fotografija iz najskrivenijih i teško uhvatljivih detalja prirode Srbije, zabeleženih iskusnim „Okom prirodnjaka“.
Dr Boris Ivančević, koji se prilikom otvaranja posetiocima obratio u ime Prirodnjačkog muzeja, podsetio je na podatak iz prošle godine prema kom se na društvenim mrežama svakodnevno pojavi oko 300 miliona novih fotografija.
„U takvom cunamiju, iako je jedan od najvažnijih i zastupljenijih medija za prenos informacija, fotografija naizgled gubi svoju vrednost“, ističe dr Ivančević i dodaje da „Prirodnjački muzej, upravo zbog toga, ovom izložbom želi da pokaže nešto sasvim suprotno“.
Okom prirodnjaka zabeležene su sekvence iz života dupljara, mekušaca, paukova, insekata, zglavkara, riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara sa područja Srbije, čiji predstavnici uglavnom žive skriveno i izuzetno ih je teško fotografisati. Prirodnjačke fotografije imaju naučnu vrednost, jer su na njima zabeležene informacije o vrstama, lokacijama i vremenu snimanja, čime se dokumentuju brojni podaci o prirodi Srbije. Zbog svoje estetske vrednosti i kompozicije, jer tanka je linija između dokumenta i umetnosti, i one dodatno svedoče o harmoniji koju nalazimo u prirodi, navode iz Prirodnjačkog muzeja.
Ove fotografije razlikuju se od svih prethodnih koje su dosad izlagane u Prirodnjačkom muzeju, najpre po tome što ih ne mogu zabeležiti šetači, slučajni prolaznici ili planinari u prirodi. „Za njih su neophodni izuzetna stručnost i posvećenost, ali i veliko znanje i iskustvo“, ističe dr Ivančević. On takođe dodaje da svakom ko se u Srbiji bavi fotografijom, imena izlagača među kojima su Saša Preradović, Predrag Petković, Geza Farkaš, Ivana Orlović Kranjc, Janez Kranjc, Violeta i Zoran Milutinović, već sasvim dovoljno govore sama po sebi.
Sa druge strane, važno je istaći i njihovu trajnost. Naime, od po deset fotografija, koliko je izabrano i izloženo iz zbirke svakog autora, svaka je štampana posebnim postupkom Epson Digigraphie, koji im, prema rečima autora izložbe fotografa Milana Živkovića, omogućava da traju između 200 i 400 godina.
„Takav proces ispunjava jedno od glavnih muzejskih načela, a to je večnost“, zaključuje dr Ivančević.
Jelen Cervus elaphus – 25. avgust 2018, Gornje Podunavlje
Oči u oči s rečnim rakom Pontastacus leptodactylus – 6. septembar 2014, Ada Ciganlija
Porodica belobrkih čigri Chlidonias hybrida – 27. jun 2018, Jegrička