Mađarski matematičar Janoš Boljaj jedan je od osnivača neeuklidske geometrije – geometrije koja se razlikuje od euklidske po pitanju definicija paralelnih linija
Foto: Wikimedia
Tekst: Đorđe Petrović
Rodio se i odrastao u Kološvaru, u Transilvaniji, današnjem rumunskom gradu Kluž-Napoka.
Boljaj je toliko bio opsednut Euklidovim postulatom o paralelilnim linijama da je njegov otac, koji se godinama bavio istim problemom, napisao Janošu 1820: „Nikako ne pokušavaj ovaj pristup paralelama. Znam šta je na kraju tog puta. Prošao sam uzduž i popreko taj pakao, koji je iz mene iscrpeo svu svetlost i radost života. Preklinjem te, okani se nauke o paralelama… Uči iz mog primera.“
Janoš je, međutim, istrajao u svojoj potrazi i najzad došao do zaključka da je ovaj postulat nezavisan od drugih aksioma geometrije i da različite konzistentne geometrije mogu biti sazdane na njegovoj negaciji. „Otkrio sam tako čudesne stvari da sam prosto zadivljen… ni iz čega sam stvorio nove čudne univerzume“, pisao je Janoš ocu. „Smatram ovog mladog matematičara Boljaja genijem prvog reda“, govorio je čuveni matematičar Gaus. Otkriće konzistentne alternativne geometrije, koja bi mogla odgovarati strukturi univerzuma, pomoglo je da se matematičari oslobode i počnu da proučavaju apstraktne koncepte, bez obzira na njihovu moguću vezu sa fizičkim svetom.