Sve donedavno naučnici su verovali da se džinovske pande hrane bambusom već milionima godinama unazad. Međutim, najnovija studija otkriva da su na ovaj način ishrane prešle tek pre oko 6000 godina. Ostaje misterija šta ih je navelo na tako veliku promenu
Foto: Wikipedia
Tekst: Anđela Mrđa
Prema najnovijem radu, objavljenom 31. januara, u naučnom časopisu Current Biology, Fjuven Vej, biolog za zaštitu biološke raznovrsnosti sa Instituta za zoologiju na Kineskoj akademiji nauka u Pekingu, zajedno sa svojim kolegama otkriva da ovi džinovski sisari iz porodice medveda, poreklom iz centralno-zapadne i jugozapadne Kine, nisu na meniju oduvek imali samo bambus, kako se to donedavno mislio.
Naime, oni su na listove i mladice ovog drvenastog zimzelenog bilja prešli pre tek oko 6000 godina, što navodi na zaključak da im je u skladu sa ishranom i stanište bilo drugačije u odnosu na današnje.
„Ovakvi rezultati veoma me raduju”, izjavio je za časopis Nature zoolog Haben Nue sa Univerziteta Vuhan u Kini, ujedno i autor studije iz 2010. godine prema čijim su rezultatima životinje još pre četiri miliona godina izgubile sposobnost da osete umami, prijatan ukus koji se najčešće povezuje sa mesom. Tako nešto veoma se razlikuje od svega do čega su do sada došli drugi istraživači, dodao je zoolog Nue, iako sam njegov rad ide više u prilog mišljenju prema kome su džinovske pande provele milione godina jedući bambus.
Pored toga, paleontolozi su još 2007. godine ispitujući lobanju jedne pande, staru dva miliona godina, otkrili da je ovaj drevni medved koji je nekada davno šetao po predelima južne Kine, imao izuzetno jaku čeljust i zube. Ovakve rezultate ubrzo su doveli u vezu sa bambusom za čije je žvakanje potrebna veoma snažna vilica.
Pa ipak, uprkos mnogim istraživanjima i pretpostavkama, izgleda da pande nisu oduvek živele samo u šumama bambusa. Kako bi otprilike odredili trenutak velike revolucije u istoriji ove vrste, istraživač Fjuven Vej je sa svojim kolegama radio na ispitivanju odnosa stabilnih izotopa u kostima i zubima davno preminulih panda. S obzirom na to da se ovi oblici hemijskih elemenata ne menjaju tokom vremena, tim je bio u prilici da na osnovu izotopnog odnosa rekonstruiše prošlost panda, u prvom redu njihovu ishranu i shodno tome prirodno okruženje u kom su živele.
Uzimanjem uzoraka iz različitih delova tela istraživači su dobijali uvid u ishranu životinje tokom različitih perioda njenog života. Pa tako, dok je analiza stabilnih izotopa u kostima ključ za otkrivanje jelovnika tokom poslednjih nekoliko godina života, u zubima se kriju informacije o tome šta je neka panda jela tokom prvih godina nakon rođenja.
Pošto što su dobili rezultate, istraživači su, u pokušaju da otkriju na koji se tačno način promenila ishrana ovih životinja, uporedili izotope pronađene u kostima i zubima panda preminulih pre 5000 godina i divljih džinovskih pada preminulih u periodu između sedamdesetih godina 20. veka i samog početka 21.
Ovi rezultati jasno su upućivali na zaključak da su za razliku od današnjih pandi, njihovi preci imali raznovrsniju ishranu koja je najverovatnije bila rezultat drugačijeg okruženja u kom su živeli.
Premda ostaje misterija čime su se tačno hranile drevne pande, dalja istraživanja na ovom polju mogla bi otkriti šta ih je nateralo na ovakvu promenu, ali i doprineti boljem razumevanju današnjih pandi i u skladu sa tim stvaranjem pogodnijih uslova za njihovo očuvanje u budućnosti.