Naučnici su njene zube pronašli u Južnoj Dakoti (SAD), u istom sedimentu u kojem su pre skoro 30 godina otkrili fosilni skelet tiranosaurusa, poznatog pod imenom – Su
Foto: Pixabay
Tekst: Đorđe Petrović
Svet dinosaurusa upravo je postao još bizarniji, i to zahvaljujući novootkrivenoj vrsti slatkovodne ajkule čiji sićušni zubi podsećaju na vanzemaljske svemirske brodove iz video-igrice Galaga, popularne tokom osamdesetih godina prošlog veka.
Za razliku od njenog ogromnog rođaka megalodona, Galagadon nordquistae – kako su je nazvali naučnici – bila je mala ajkula, dugačka otprilike 30 do 45 centimetara i nalikovala je današnjim ćilim ajkulama, koje su joj srodnici. Ova neobična slatkovodna vrsta ajkule potiče iz doba krede i pre 67 miliona godina krstarila je rekama Južne Dakote, gde su naučnici i otkrili njene ostatke. „Možda danas to zvuči čudno, ali pre 67 miliona godina, ono što je sada Južna Dakota bilo je prekriveno šumama, močvarama i vijugavim rekama“, kaže Teri Gejts, naučnik sa Državnog univerziteta u Severnoj Karolini i vodeći autor studije objavljene 21. januara u časopisu Journal of Paleontology.
Međutim, zanimljivo je to da su ostatke ove praistorijske ajkule naučnici pronašli u istom sedimentu zemlje u kojem je 1990. pronađen najkompletniji fosilni skelet tiranosaurusa, poznat pod imenom Su. Naime, ono što je ostalo od ovog sedimenta – iz kojeg su naučnici iskopali ostatke ovog zastrašujućeg tiranosaurusa – nije bačeno, već je dato na čuvanje Fild muzeju u Čikagu. I kada je nedavno, gotovo trideset godina nakon što je Su iskopana, tim naučnika i volontera na čelu sa Gejtsom odlučio da ponovo pretraži ovu hrpu zemlje u nadi da će pronaći neke nove fosile – to se ispostavilo kao prilično dobar potez.
Gejts i kolege otkrili su dvadesetak sićušnih zuba neobičnog oblika, dugih nešto manje od milimetar, za koje se ispostavilo da pripadaju novootkrivenoj vrsti ajkule. Budući da su ih ovi zubi podsetili na – kao što je gore već pomenuto – svemirske brodove iz video-igrice Galaga, naučnici su vrstu nazvali Galagadon. Drugi deo imena – nordquistae, potiče od prezimena jedne od volonterki, Keren Nordkvist, koja je dala veliki doprinos pronalaženju ovih fosilnih ostataka.
„Fascinira me što smo uspeli da pronađemo mikroskopske zube ajkule baš pored kostiju jednog od najvećih predatora svih vremena“, navodi Gejts. „Ovi zubi su veličine peščanog zrna. Da nema mikroskopa, verovatno bi nam promakli.“
Međutim, uprkos njihovoj sićušnosti, Gejts vidi otkriće Galagadona kao značajnu dopunu fosilne evidencije. On smatra da svaka vrsta u ekosistemu igra sporednu ulogu, pružajući podršku ostalim vrstama i držeći na okupu čitavu mrežu ekosistemskih odnosa. „Ne postoji drugi način da razumemo šta se sve promenilo u ekosistemu tokom masovnog izumiranja na kraju doba krede a da ne poznajemo sve čudesne vrste koje su postojale pre toga.“
„Što više otkrivamo o periodu krede neposredno pred nestanak beskrilnih dinosaurusa, to neverovatniji taj svet postaje“, zaključuje Gejts.