Kako su sisari nakon nestanka dinosaurusa počeli da menjaju životne navike
Foto: Wikimedia
Tekst: Đorđe Petrović
„Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“, ova narodna izreka verovatno na najbolji način izražava ono što se desilo sisarima nakon nestanka dinosaurusa. Naime, dok su tiranosaurusi i ostali predatori iz redova dinosaurusa gospodarili našom planetom, sisari su bili mali i plašljivi i vodili su noćni način života, a tokom dana su se skrivali od pomenutih grabljivaca. Jednostavno, nisu bili u stanju da se sa dinosaurusima takmiče za hranu i teritoriju. Međutim, kada su dinosaurusi nestali pre oko 65 miliona godina, sisari su polako počeli da izlaze iz tame i sve veći broj životnih aktivnosti obavljali su na dnevnom svetlu. Među prvim takvim sisarima bili su i majmuni i čovekoliki majmuni, preci današnjeg čoveka.
Ovu tezu – da su prvi sisari živeli u senci dinosaurusa, a da su tek nakon njihovog nestanka počeli da menjaju navike – naučnici su formulisali još 1942, ali sve doskora nisu uspevali da je potkrepe dokazima. Paleontolozi su imali poteškoća da samo na osnovu posmatranja fosila drevnih životinja utvrde kakvo je bilo njihovo ponašanje. Obično su pretpostavljali da je neka životinja noćobdija ukoliko ima karakteristike kao što su ogromne očne duplje i određeni oblik nosnih šupljina. Ali takav način zaključivanja bio je prilično spekulativan i nije mogao da odgovori na pitanje kada su sisari noć zamenili danom.
U potrazi za odgovorima, grupa istraživača sa Univerziteta iz Tel Aviva i Londonskog univerzitetskog koledža analizirala je način života i ponašanje 2415 vrsta sisara koje postoje danas. Oni su uz pomoć algoritma rekonstruisali moguće ponašanje predaka pomenutih vrsta unazad sve trenutka kada su prvi sisari evoluirali od reptilskog pretka pre oko 220 do 160 miliona godina. Ovi istraživači koristili su dve različite varijacije porodičnog stabla sisara, ali rezultati su ostali isti: sisari su izašli na svetlost dana pre između 52 i 33 miliona godina.
„Bili smo veoma iznenađeni što smo pronašli blisku korelaciju između nestanka dinosaurusa i početka dnevne aktivnosti kod sisara, ali dobili smo identičan rezultat koristeći nekoliko alternativnih analiza“, naveo je Roi Maor sa Univerziteta u Tel Avivu, vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature Ecology & Evolution.
Sisari su počeli da povremeno i u kratkim intervalima izlaze na svetlosti dana već nakon 200.000 godina od nestanka dinosaurusa. Kažemo „već“, jer za evoluciju „200.000 nije naročito dug period. To prođe za tren oka“, konstatuje Maor i dodaje da su, na primer, preci današnjih kamila, nilskih konja i lama bili aktivni barem delimično tokom dana i u sumrak. Preci primata bili su jedni od prvih sisara koji su počeli da obavljaju životne aktivnosti pretežno tokom dana, pre otprilike 52 miliona godina. Oči primata predstavljaju jedan od važnih dokaza u prilog ovoj tezi. I dok većina vrsta sisara čak i danas ima veliki broj štapičastih ćelija, odnosno specijalnih fotoreceptora u oku koji omogućavaju monohromatsko viđenje pri slabom svetlu, njima nedostaje fovea, oblast retine gde je fokus najjači i detektuje boje pri jakom svetlu. Ljudi i primati imaju ovu karakteristiku verovatno zbog toga što su proveli nekoliko miliona godina više na dnevnoj svetlosti od ostalih sisara, što im je omogućilo da razviju ovu vrstu adaptacije.
Istraživači upozoravaju da studija pokazuje samo korelaciju između nestanka dinosaurusa i izlaska drevnih sisara na svetlo dana, ali ne tvrdi da je prvo izazvalo drugo. „Veoma je teško povezati promene u ponašanju kod sisara koji su živeli tako davno sa ekološkim uslovima u tom vremenu, pa ne možemo reći da je izumiranje dinosaurusa uzrokovalo to da sisari postanu aktivni tokom dana“, kaže koautorka ove studije Kejt Džons, naučnica sa Londonskog univerzitetskog koledža. „Ipak, vidimo jasnu korelaciju u našim nalazima.“
I dok neki istraživači smatraju da je studija dobro urađena, ima i onih koji upozoravaju da u našem znanju o ponašanju drevnih sisara ima još mnogo rupa koje algoritam ne može da popuni. „Sve dok ne pronađemo način da posmatramo fosile i direktno razumemo kako su se ove izumrle životinje ponašale, to će i dalje biti samo predikcija“, navodi Stiven Brusat sa Univerziteta u Edinburgu, koji nije bio uključen u pomenutu studiju. „Moguće da je izumiranje krajem doba krede dovelo do velikog preobražaja od noćnih ka dnevnim sisarima, ali ne bi me iznenadilo da su neki sisari – koji su živeli istovremeno sa dinosaurusima – takođe bili aktivni tokom dana, a mi još nismo pronašli odgovarajući način da utvrdimo tako nešto. To će biti sledeći veliki korak prilikom testiranja ovih rezultata“, zaključuje on.