Algoritmi za sortiranje razvijaju se još od pedesetih godina 20. veka. Jedan od najinteresantnijih i najjednostavnijih je takozvani bubble sort algoritam
Jedan od osnovnih problema u matematici je kako najbolje (što uglavnom znači najbrže) urediti niz nekakvih brojeva tako da poštuju određena pravila. U praksi se ovaj problem, pre svega u računarima, svodi na sortiranje niza celih brojeva u rastućem ili opadajućem redosledu. Ovakvi nizovi korisni su kasnije kada se primenjuju, na primer, u algoritmima za pretraživanje ili spajanje, jer umnogome olakšavaju proces. Algoritmi za sortiranje, dakle, kao ulazne parametre uzimaju niz brojeva iz istog skupa, a kao rezultat uglavnom vraćaju niz iste dužine, sa sortiranim elementima.
Algoritmi za sortiranje razvijaju se još od pedesetih godina 20. veka. Jedan od najinteresantnijih i najjednostavnijih je takozvani bubble sort algoritam, koji se koristi od 1958. Ovaj metod podrazumeva prolaženje kroz niz, upoređujući dva po dva susedna broja, menjajući im mesta ukoliko nisu dobro raspoređeni. Kao rezultat, posle prvog prolaza, na kraju niza biće najveći (ili najmanji) broj, što znači da ovaj proces treba ponoviti onoliko puta koliko ima brojeva. Iako vrlo jednostavan metod, ispostavlja se da nije tako brz, jer algoritam mora mnogo puta da prolazi kroz čitav niz. Jedan od bržih metoda oslanja se na deljenje niza na dva dela i ponavljanje dok se ne dođe do jednog broja, a onda rekurzivno slaganje u sortirani niz.