Računar može imati problem kada treba da razume signal koji sadrži i potrebno je da ga pretvori u digitalni zapis, a za to se služi posebnim algoritmom
Šta je uopšte signal? Bilo da svakodnevno ostanemo „bez signala“ na telefonu, ili nam simpatičan dečko ili cura šalju „signale“, teško ih je baš definisati. Ono što je važno jeste da nose određene informacije koje su nam od značaja. Naš zadatak je da ih analiziramo, dešifrujemo i u krajnjoj instanci, ukoliko je potrebno, na njih odgovorimo.
Čovek za ove procese ima svoje mehanizme. Računar, međutim, može imati problem kada treba da razume signal koji sadrži, na primer, zvučni zapis razgovora ili spektar frekvencija potresa tokom zemljotresa. Potrebno je da ove signale pretvori u digitalni zapis, a za to se služi posebnim algoritmom – takozvanom Furijeovom transformacijom.
Zamislite signal kao jedan voćni sok. Da biste zaključili od čega se sastoji, ne možete samo da pogledate unutra. Jedan od načina da to otkrijete jeste da sok sipate kroz niz filtera, od kojih će svaki izdvojiti po jednu voćku – bananu, jabuku, kivi itd. Na kraju, kada biste procedili sok, dobili biste tačnu meru koliko se kog voća koristi, mogli biste kompletno da ga analizirate, i još važnije, ponovo napravite.
Zašto je to važno? Sad kada znamo od čega se sok sastoji, znamo da li će biti sladak ili kiseo, da li smo alergični na neki od sastojaka ili koliko košta da se napravi. Kod signala nemamo maline i grožđe, ali imamo različite frekvencije ili amplitude. Ovako razbijen signal računar može da interpretira, a posebnim metodama i da po potrebi rekonstruiše.