Prošlo je tačno 50 godina kako je premijerno prikazan film Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“
Tekst: Ljiljana Ilić
U ponedeljak, 2. aprila, navršava se tačno pedeset godina kako je premijerno prikazan film „2001: Odiseja u svemiru“ Stenlija Kjubrika. Ovaj svemirski ep nastao po romanu Artura Klarka proglašen je pre nekoliko godina za najbolji SF film svih vremena u izboru reditelja, glumaca, dobitnika Nobelove nagrade, pisaca, naučnika i mnogih drugih zaljubljenika u naučnu fantastiku.
Čuveni režiser dobio je 1964. godine ideju da snimi ovaj film koji je obeležio svetsku kinematografiju i, bez ikakve dileme, uticao na milione filmofila širom sveta. Kjubrik, zaljubljenik u naučnu fantastiku, i sam je skupljao razne podatke o vanzemaljcima, čudnim pojavama u svemiru i letećim tanjirima. Upoznavši Artura Klarka predložio mu je da zajedno napišu scenario za film. Klarku se dopala ova ideja, pa je odlučio da napiše najpre knjigu sa tom tematikom, koja je kasnije prerasla u filmski scenario.
Retki su stanovnici naše planete, čak i među onima koji nisu strastveni gledaoci filmova, koji u svom sećanju ne čuvaju pohranjenu scenu sa plemenom čovekolikih majmuna ili plutanje svemirom s pogledom na Zemlju, a moglo bi se reći da se muzika iz ovog filma (Štraus, Ligeti) neminovno povezuje s Odisejom kao deo kolektivnog sećanja čitavog čovečanstva. Ovo je i prvi film u kome je muzika korišćena kao samostalan narativni element.
Ovaj svemirski ep proučavan je i analiziran bezbroj puta tokom pet decenija, a njegov alegorijski i metaforični potencijal ostaje i dalje otvoren za interpretacije: on je priča o rođenju, rastu, razvoju, starenju, smrti, evoluciji, traganju za verom i smislom, o početku, kraju i večnom, o prirodi, veštačkoj inteligenciji, ljudskim granicama i stapanju s beskrajem univerzuma.
Poznato je da je Džordž Lukas, reditelj „Ratova zvezda“, izjavio da je Kjubrik daleko prevazišao njegov film napraviviši „ultimativni naučno-fantastični film, koji će biti teško nadmašiti“, a „Odiseja u svemiru“ svakako je bitna tačka u razumevanju i doživljaju filma kao umetničkog dela univerzalnog jezika.