Pionirka programiranja živela je samo 36 godina, ali je u svom kratkom životu uspela da postavi osnove modernog računarstva
Tekst: Kristina Savić Stanković
Pionirka u istraživanju računara i programiranja, Ejda Lavlejs, koja je živela samo 36 godina, postavila je temelje onoga što se danas smatra modernim računarstvom. Avgusta Ejda King, grofica od Lavlejsa, rođena je 10. decembra 1815. u Londonu. Bila je kćerka velikog engleskog pesnika Džordža Gordona Bajrona i Anabele Milbank. Po njenom rođenju, roditelji joj se razvode, a grof Bajron zauvek napušta Englesku, pa Ejdu samostalno odgaja majka. U želji da Ejda bude suprotnost svog oca, majka angažuje najbolje londonske učitelje kako bi je podučavali matematici, logici, jeziku i muzici. Lako se zainteresovala za matematiku, ali ipak je u njoj pronalazila poetičnost pa je za njeno razumevanje često koristila maštu i metafore.
Ejda Lavlejs je bila devojčica slabašnog zdravlja, ali genijalnog uma. Sa dvanaest godina opisala je svoju ideju letećih mašina. Ključni momenat u njenom životu bilo je upoznavanje sa gospođom Meri Samervil, prvom članicom Kraljevskog astronomskog društva 1833. godine. Mlada matematičarka se divila radu gospođe Samervil koja je prva prevela na engleski Laplasova dela, a na jednoj od zabava koje je organizovala Ejda Lavlejs upoznaje svog budućeg supruga lorda Vilijama Kinga, koji je kasnije postao grof od Lavlejsa.
Preko Meri Samervil Ejda se upoznaje i sa svojim budućim mentorom i saradnikom, harizmatičnim matematičarem i pronalazačem Čarlsom Babidžem, koga nazivaju „ocem računara“. U to vreme bio je fokusiran na konstrukciju diferencijalne mašine, koja je bila namenjena izračunavanju polinomnih funkcija. Kako je imao poteškoća u izradi, ubrzo je predstavio analitičku mašinu, koja je bila uređaj opšte namene, pravi računar 19. veka. Novi model je koristio seriju bušenih kartica koje se stavljaju u ležište kao set instrukcija, a inspiracija je potekla od mašine za tkanje. Bušene kartice su pomoću rupica diktirale vrstu računanja koje mašina treba da obavi. Ejda je bila zadivljena univerzalnošću Babidžovih ideja, a on impresioniran njenim intelektom. Toliko se zainteresovala za Babidžev rad, da se smatralo da bolje razume nacrte od samog tvorca. Bili su idealni saradnici koji su dali pečat novom dobu – eri industrijalizacije.
Zbog neuspeha sa diferencijalom mašinom, koju nikada nije završio, vlast u Londonu uskratila je Babidžu finansijsku pomoć. Međutim, njegov rad bio je cenjen u Italiji, pa je tako na poziv Univerziteta u Torinu 1842. godine održao predavanje o analitičkoj mašini. Mladi i uspešni italijanski matematičar Luiđi Menabre zapisao je beleške sa ovog predavanja i nešto kasnije ih objavio na francuskom jeziku. Za prevod na engleski jezik bila je zadužena upravo Ejda Lavlejs. Međutim, ona nije samo prevela originalni tekst već je dodala i svoje beleške i ideje o proširivanju primene analitičke mašine. Konačan prevod bio je tri puta duži od originala.
Došla je na ideju da bi buduća mašina mogla ne samo da izvodi kompleksna računanja, već i da ispisuje grafike, komponuje muziku i koristi se u druge naučne svrhe. Može se reći da je Ejda bila ekspert za Babidževu mašinu. Rešena da ide dalje, opisala je algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra se da je to prvi algoritam u istoriji sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, pa se Ejda Lavlejs može nazvati prvim računarskim programerom. Osim toga, može se reći i da je bila prvi haker jer je nekom prilikom Babidž slučajno oštetio jednu od perforiranih kartica koje su se koristile kao ulazni kanal, a Ejda je bila uključena u poduhvat koji se danas smatra pokušajem spasavanja podataka.
Imala je 29 godina kada je objavila svoje delo, ali se, kako je za ženu tog doba bilo neprihvatljivo da se bavi intelektualnim poslom, potpisala kao A.L.L. Nažalost, za vreme njenog života rad je privukao malo pažnje. Kasnije je pokušala da razvije matematičku šemu za pobeđivanje u kockanju u kome je uživala zajedno sa Babidžom. Iako puna snage, bila je krhkog zdravlja. Doživela je nervni slom, a kasnije oboleva i od raka materice od kojeg i umire 27. novembra 1852. u Londonu. Na sopstveni zahtev sahranjena je u Notingemu, u Engleskoj, pored oca kojeg nikada nije upoznala.