Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za 2017. godinu dobili su Džefri Hol, Majkl Rosbah i Majkl V. Jang, „za otkriće molekularnih mehanizama koji kontrolišu cirkadijalne ritmove“
Tekst: Nikola Zdravković
Prvu ovogodišnju Nobelovu nagradu, u oblasti fiziologije ili medicine, dobila su tri američka istraživača – Džefri Hol, Majkl Rosbah i Majkl V. Jang, kako je navedeno u saopštenju, „za otkriće molekularnih mehanizama koji kontrolišu cirkadijalne ritmove“. Hol i Rosbah su veliki deo svog naučnog rada sproveli na Univerzitetu Brandejs, a Majkl V. Jang je istraživač na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku.
Cirkadijalni ritmovi su „krivci“ za džet-leg, za naše navike kada je u pitanju spavanje, glad ili ornost za rad u toku dana – u pitanju su periodične promene u ponašanju živih organizama, koje se ponavljaju svakih dvadeset i četiri časa. Postojanje „dnevnog ritma“ je prirodna posledica evolucije života na Zemlji, koji se u svojoj istoriji dugoj više milijardi godina sve vreme prilagođavao smeni dana i noći.
Trojica istraživača su 1984. godine otkrili da se tajna cirkadijalnog ritma krije u samim ćelijama živih bića, i to preko legendarnog laboratorijskog subjekta i organizma-modela, vinske mušice (Drosophila Melanogaster), u kojoj su pronašli gen, nazvan period gene, koji kontroliše lučenje enzima koji se u toku dana sakuplja u ćelijama, a u toku noći troši. Usledila su brojna otkrića koja su upotpunila naše znanje o poreklu „dnevnog ritma“, ali i ona koja su potvrdila da slični mehanizmi funkcionišu i kod drugih živih bića, uključujući i ljude.
Ovom prilikom, prenosimo jedan kratak odlomak iz knjige „Šta biljka zna“ Danijela Šemovica:
„Ove svakodnevne promene u ponašanju našeg organizma nazivaju se cirkadijalnim ritmovima, zbog toga što se ponavljaju u dvadesetčetvoročasovnim ciklusima čak i kada smo zatvoreni u prostoriji u koju svetlost nikada ne prodire. Kada putujemo na drugi kraj planete, naši cirkadijalni časovnici više nisu usaglašeni sa dnevno-noćnim signalima, što je pojava koju nazivamo džet-leg… Ako na veštački način promenimo dnevno-noćni ciklus kod biljke, i ona će doživeti džet-leg (s tim što neće biti namrgođena) i biće joj potrebno nekoliko dana da se prilagodi…“
Džefri Hol rođen je 1945. u Njujorku, SAD. Doktorirao je na Univerzitetu Vašingtonu, u Sijetlu. Od 1974. je radio na Univerzitetu Brandejs u Valtamu, a od 2002. na Univerzitetu u Mejnu. Sada je u penziji.
Majkl Rosbah je rođen 1944. godine u Kanzas Sitiju, SAD. Doktorirao je na MIT-ju. Od 1974. godine radi na na Univerzitetu Brandejs u Valtamu.
Majkl V. Jang je rođen 1949. godine u Majamiju, SAD. Završio je doktorske studije na Univerzitetu u Teksasu, u Ostinu. Radi na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku od 1978. godine.
 |
Svake godine, tokom prve nedelje oktobra u Stokholmu se dodeljuje pet prestižnih nagrada koje je svojim zaveštanjem uspostavio švedski naučnik Alfred Nobel. Nagrade se saopštavaju od ponedeljka do petka, uvek istim redom: medicina, fizika, hemija, književnost i mir. Prvog sledećeg ponedeljka objavljuje se i dodatna nagrada u Oslu, za ekonomiju. Kao i prethodnih godina, iz dana u dan, Elementarijum prati Nobelovu nedelju. |