Iako vidljiv golim okom, Uran je zbog prividno sporog kretanja na nebu smatran bledom zvezdom
Tekst: S. Marčeta Mandić
Uran, sedma planeta Sunčevog sistema, 20 puta je udaljeniji od Sunca nego Zemlja. Zato jedna Uranova godina traje oko 84 zemaljskih. Iako vidljiv golim okom, zbog prividno sporog kretnja na nebu smatran je bledom zvezdom. Tek 1781. godine Vilhelm Heršel, astronom i konstruktor teleskopa, otkriva planetu Uran.
Uran ima četiri puta veći prečnik nego Zemlja i 14 puta veću masu. Najhladnija je planeta u Sunčevom sistemu sa -225 stepeni Celzijusa. Atmosferu Urana čine vodonik, helijum i metan, koji se pri veoma niskim temperaturama kondenzuju u oblake kristala leda. Plavičasto-zelene boje usled prisustva metana, ova hladna lepotica se po mnogo čemu značajno izdvaja među planetama.
Jedna od najupečatljivijih odlika Urana je njegova specifična rotacija. Osa rotacije mu leži skoro u ravni ekliptike, pa deluje kao da se kotrlja duž svoje putanje oko Sunca i to rotirajući u suprotnom smeru od većine planeta. Ukoliko bi Zemlja tako rotirala, na njenoj severnoj hemisferi bi bilo večito leto i dan, a na južnoj beskrajna zima i noć. Ova situacija bi se sasvim promenila tek nakon 40-tak godina, kad bi južni pol bio potpuno izložen Suncu, dok bi severni utonuo u dugu hladnu noć. Tokom tih ekstremnih perioda, promene dana i noći bi se desavale samo u ekvatorskoj oblasti i to tako što bi Sunce bilo veoma nisko izanad horizonta, uz to izlazeći na zapadu, a zalazeći na istoku.
Uran krasi i razuđen sistem tamnih i tankih prstenova, a prati ga i 27 satelita. Svi oni se kreću u ravni Uranovog ekvatora, dakle normalno na njegovu putanju oko Sunca.
——————————————————————————————————————————-
 |
DNEVNI TELESKOP Rubrika Dnevni teleskop iz dana u dan predstavlja kratke astronomske priče. Ova serija se, uz podršku Centra za promociju nauke, originalno objavljuje svakog dana u listu Danas umesto ukinute rubrike Horoskop. |