(TONSKI ZAPIS 04) Razgovor sa dr Anom Černok o stenama i mineralima sa Meseca, kao i o poreku vode u najstarijim stenama našeg prirodnog satelita
Razgovarao: Dušan Pavlović
Apolo misije, kao i neke Luna misije, donele su sa Meseca uzorke stena i prašine koju i dan danas geolozi širom sveta istražuju uz pomoć novih tehnologija i metodama , i u njima pronalaze odgovore na mnoštvo pitanja o nastanku Meseca, nastanku stena na Mesecu, kao i uopšte o problemima planetarne geologije.
Posebno je bitno nedavno saznanje da na Mesecu ima vode, najčešće u formi leda, u delovima kratera koji su u stalnoj tami. Ona dospeva na površinu Meseca impaktima asteroida, kometa i meteorita, ali i procesom implantacije vodonika, odnosno bombardovanjem minerala regolita protonima iz Sunčevog vetra.
Naša sagovornica, dr Ana Černok, sa Open univerziteta u Milnton Kinsu u Engleskoj, kao i stipendista Marija Kiri programa vodi projekat koji se bavi upravo zastupljenošću vode u mineralima sa Meseca.
“Ljude često zanima da li na Mesecu postoji neki hemijski element kojeg nema na Zemlji. Zapravo, odgovor je – ne. Sastav Meseca, pa i ostalih planeta i meteorita, ne razlikuje se od Zemlje u hemijskim elementima. Stenoviti stanovnici Sunčevog Sistema, poput Zemlje, Meseca, Marsa i meteorita i asteroida sačinjeni su od gotovo čitavog periodnog sistema. Međutim, elementi su organizovani tako da formiraju minerale”, rekla je dr Ana Černok i dodala da su proporcije minerala ono što razlikuje Mesec od Zemlje ili ostala stenovita tela u Sunčevom sistemu.
Još jedna od bitnih razlika između Meseca i Zemlje je što su na Zemlji minerali koji sadrže vodu vezani za kristalnu rešetku u veoma velikim proporcijama. Takvih minerala na Mesecu uopšte nema, jer nema tečne vode. Međutim, 2008. godine grupa istraživača okupljena oko profesora Alberta Saala sa Braun univerziteta primenila je metode ispitivanja vode u bazaltnim stenama sa Zemlje na bazaltne stene koje su astronauti Apolo misije doneli sa Meseca i došla do veoma zanimljivog otkrića.
„Sofisticirana masena spektrometrija otkrila nam je da neki bazalti sa Meseca imaju istu količinu vode kao i bazalti sa Zemlje“, rekla je dr Černok i dodala da se tako nešto nije znalo sedamdesetih i ossamdesetih godina prošlog veka jer tehnologije tada nisu bilo dovoljno sofisticirane da bi mogle da detektuju vodu u tako malim količinama.
„Bazalti nastaju stapanjem stena iz unutrašnjosti Meseca. Ako bazalt na površini sadrži vodu u određenoj meri, to znači da stena u unutrašnjosti takođe sadrži vodu. Koliko te vode ima u unutrašnjosti, to zapravo ne znamo i to je i dalje predmet intenzivnih istraživanja“, ističe dr Černok.
Pojedini minerali iz najstarijih stena sa Meseca, koje su nastale direktnim hlađenjem velikog okeana magme u ranoj fazi formiranja Meseca, takođe sadrže vodu, ali pošto su tako stari, pretrpeli su veliki broj impakata raznih meteorita. Jedan od njih – apatit – poseban je.
„Sem što sadrži vodu, ovaj mineral u tragovima sadrži i uranijum i olovo, što nama omogućava da da uz veoma sofisticirane masene spektrometre odredimo veoma preciznu starost ovog minerala. Time pokušavamo da odgonetnemo da li je voda u ovim mineralima stara koliko i sam Mesec, ili je kasnije dopremljena raznoraznim impaktnim procesima“, rekla je dr Černok.
Dr Ana Černok je stipendista Marija Kiri programa na Open univerzitetu u Milton Kinsu u Velikoj Britaniji. Doktorirala je u Bajrojtu u Nemačkoj i bavi se planetarnom geologijom Meseca. Njen projekat pod nazivom “Reconstructing the History of Lunar Volatiles“ finansiran je od strane Evropske komisije u okviru Horizont 2020 programa.