U petak 21. aprila u SANU je održan okrugli sto na kojem se diskutovalo o trenutnom stanju u nauci u našoj zemlji sa posebnim akcentom na društvene i humanističke nauke
Tekst: Ivana Horvat
U petak 21. aprila u 12 časova u prostorijama Srpske akademije nauka i umetnosti održan je okrugli sto na temu odnosa nauke i visokog obrazovanja. Skup je održan na inicijativu Instituta društvenih nauka, čiji predstavnici su ovim putem želeli da ukažu na postojeće probleme u naučnoj zajednici, s posebnim akcentom na oblast humanističkih i društvenih nauka.
Na skupu su govorili predstavnci SANU-a, Zajednice instituta Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Diskusiju je vodio Dr Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka.
Akademik Zoran V. Popović, potredsednik SANU i predsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj govorio je o objavljivanju naučnih radova u našoj zemlji. On se posebno bavio navodnim problemom ”štancovanja” naučnih radova u našoj zemlji. Naime, u naučnoj i široj javnosti, ali i u medijima često se mogu čuti navodi o hiperprodukciji naučnih istraživanja, za koje akademik Popović tvrdi da nisu tačni.
Nakon kraće analize osnovnih statistika objavljivanja radova, Popović je istakao da u Srbiji naučnik u proseku objavi jedan rad u dve godine, što se svakako ne može nazvati hiperprodukcijom. Prosečan broj radova u našoj zemlji na godišnjem nivou je oko 6500, a smatra se da Srbija ukupno ima oko 13000 istraživača.
On je takođe naveo da se broj naučnih radova u Srbiji jedino može povećati ukoliko se poveća broj istraživača i da u zemlji u kojoj je prosečna starost istraživača oko 45 godina nije realno očekivati veću produktivnost. Akademik Popović je govorio i o kvalitetu naučnih radova, kao i o broju naših časopisa u poznatoj Rojtersovoj bazi Web of Science, a bilo je reči o predatorskim časopisima.
Nakon toga, prisutnim učesnicima okruglog stola obratio se dr Duško Blagojević, predsednik Zajednice Instituta Srbije, koji je naglasio da je uslov za uspešno visoko obrazovanje svake zemlje kvalitetna nauka.
On je istakao da Srbija zapravo postiže dobre rezultate u domenu naučnih istraživanja kada se razmotri odnos ulaganja u nauku i postignutih rezultata. Dr Blagojević je posebno naglasio da je Srbiji neophodan jedinstveni model finansiranja istraživanja kako bi se prevazišle trenutne poteškoće u ovoj oblasti.
Akademik Vladimir Bumbaširević rektor beogradskog univerziteta naglasio je da su univerziteti najpogodnije mesto za obavljanje obe vrste delatnosti: obrazovanja i nauke.
On je naveo da se u Srbiji oko 80 odsto naučnih radova objavi na univerzitetima , a da se oko 20 odsto objavi u okviru drugih institucija. Prema raspoloživim podacima, u 2014. godini najproduktivniji je bio Fakuletet za fizičku hemiju na kojem je u toj godini u proseku objavljeno tri rada po naučniku, što je šestostruko više od nacionalnog proseka. On je istakao i da je u proteklih 10 godina zabeležen rast radova visokog kvaliteta koji ulaze u jedan odsto najboljih radova Tomson Rojters liste.
Dr Vladimir Popović, državni sekretar za nauku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, izjavio je da resusrsi ministarstva za ovu oblast i nisu tako mali ukoliko se u obzir uzmu sve vrste ulaganja, poput kredita za nabavku opreme za istraživače. U tom smislu, može se reći da je u 2015. godini Srbija uložila oko 0,9 odsto bruto nacionalnog dohotka u naučna istraživanja.
On je takođe naglasio da nema dileme oko toga na koji način se finansiraju istraživači u Srbiji: iako je formalno aktuelno projektno finansiranje, on ističe da su u Srbiji ipak finansirani svi istraživači i da su bez novca u prethodnom projektnom ciklusu ostali jedino oni koji su ili sami odustali od prijave ili prijave nisu ni podneli.
Učesnici okruglog stola, koji je više podsećao na plenarnu diskusiju, primetili su da je ovo tek početak razgovora na ovu temu, očekujući da u nekim narednim rundam razgovora govornici ponude i predloge rešenja aktuelnih problema, kako je istaknuto u najavi skupa.
Govorilo se i o neravnopravnom položaju naučnika koji svoj istraživački rad obavljaju u oblasti društvenih i humanističkih nauka, kao i o pritisku da objavljuju radove u časopisima koji su visoko rangirani ali irelevantni za njihovu oblast istraživanja.
U najavi skupa bilo je navedeno da će se tokom okruglog stola govoriti o razvoju nauke i visokog obrazovanja u Srbiji, organizacijima naučno-istraživačkog rada i obrazovanju kadrova, kao i o ukupnom doprinosu nauke privrednom i tehnološkom napretku.
Učesnike panel diskusije je posebno interesovao deo koji se odnosio na uspostavljanje efikasnog i delotvornog sistema upravljanja naukom, međutim, ova tema biće predmet rasprave nekog narednog skupa.