Tokom najveće panevropske konferencije ESOF2016 održane u Mančesteru predstavnici naučne zajednice poslali su snažnu poruku kao odgovor na rezultate Bregzita „Nauka je globalna stvar“
Tekst: I. Horvat
U periodu od 24. do 27. juna u Mančesteru održan je EuroScience Open Forum, ESOF 2016, najveće panevropsko bienale, posvećeno nauci i tehnološkom razvoju. U gradu u kojem je otpočela industrijska revolucija pre više od 200 godina, okupilo se oko 4000 delegata iz 83 zemlje sveta.
Prema rečima ovogodišnjeg domaćina konferencije predsednice saveta Univerziteta u Mančesteru Dame Nensi Rotvel, nikada nije bilo važnije za Veliku Britaniju da okupi toliko predstavnika naučne zajednice u svojoj zemlji.
Povodom sve veće neizvesnosti u pogledu budućnost britanske nauke nakon održanog referenduma, predsednik Britanskog kraljevskog društva i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2009. godine Ser Venki Ramakrišnan (na slici gore), održao je pres konferenciju tokom trajanja ESOF-a.
Zajedno sa predstavnicima naučne zajednice drugih evropskih zemalja, Ser Ramakrišnan objavio je iskaz kojim naglašava neophodnost saradnje u oblasti nauke na međunarodnom nivou. „Nauka je međunarodni poduhvat. Ovo otvoreno pismo, i poruku koju danas šaljemo u svet, potpisalo je 33 međunarodne organizacije iz 24 zemlje“, naglašava Ser Ramakrišnan.
Kako se navodi u izjavi međunarodna saradnja u oblasti nauke u značajnoj meri unapređuje sticanje znanja kao i one alate koji nam pomažu da do takvih saznanja dođemo. „Navešću primer samo svoje laboratorije, u kojoj rade naučnici iz čitavog sveta, ali u kojoj je bar polovina zaposlenih iz EU. Veliko pitanje se postavlja, kako će na njih uticati rezulttai Bregzita i šta će biti sa njima“.
Kako se navodi u izjavi, istraživačke institucije širom Evrope stoga moraju imati slobodu prilikom zapošljavanja najkvalitetnijeg kadra, bez obzira na to iz kojih zemalja dolaze. Naučnici moraju imati fleksibilnost kretanja, kako bi do kraja ispunili zadatke u okviru međunarodnih projekata. Takođe se navodi da bi bespotrebne prepreke u tom smislu mogle dovesti do ugrožavanja nauke, čije bi posledice osetila ne samo Britanije, već sve zemlje sveta.
Tokom ceremonije otvaranja sličnu poruku poslao je i poznati britanski naučnik Brajan Koks, kao i Dama Nensi Rotvel. „Bez obzira na rezultate daljih pregovora i posledice Bregzita, Mančester kao i Univerzitet u Mančesteru ostaće deo Evrope“ naglašava uspešna naučnica.
Posledice Bregzita u polju nauke još uvek su nejasne. Jedan deo zajednice uveren je da će posledice biti minimalne i kratkoročne, dok drugi upozoravaju na nepovoljnost dugoročnih posledica. Takođe, smatra se da će dosadašnji sporazumi, ugovoreni projekti kao i članstvo Velike Britanije u programu finansiranja naučnih istraživanja Horiznot 2020 ostati nepromenjeni.
Na pitanje novinara da li je u tom svetlu njegova reakcija, kao i reakcija njegovih kolega prenaglašena, Ser Ramakrišnan odgovara: “Iako su nas tokom svog današnjeg izlaganja i Džo Džonson i Karlos Moedas uveravali da će se odobravanje projekata u narednom periodu, dok smo još formalno deo EU, isključivo vršiti na osnovu ocene kvaliteta predloga projekta, deo ovog problema o kom govorimo je i psihološke prirode. Možda će istraživači iz drugih zemalja nagađati ili se brinuti kakav će biti status istraživača iz Velike Britanije za dve godine.”
U ovom pogledu, pojedini britanski univerziteti žale se da već sad nailaze na prve prepreke. Naime, potencijalni partneri jedne grupe istraživača sa Kembridža doveli su u pitanje koordinatorsku poziciju ovog univerziteta, osvrćući se na rezultate referenduma i nepoznanice koje će novi odnosi Velike Britanije i EU doneti.
Ono što naučnu zajednicu posebno brine je da će britanske isntitucije i univerziteti postati “dodatna” komplikacija na EU projektima, koju bi evropski partneri radije izbegli. Neizvesnost koja vlada u pogledu budućih odnosa Britanije i EU, takođe može uticati na međunarodne istraživačke mreže, koje je ova zemlja zajedno sa drugim evropskim partnerima gradila dugi niz godina.