Neki paraziti direktno utiču na ponašanje pa čak i emocije svog domaćina
Tekst: Boris Klobučar
Upoznajte parazit Toxoplasma gondii, protozou koja može da živi u svim toplokrvnim životinjama i pticama, ali joj je konačan domaćin, onaj u kome najviše voli da boravi i u kom se razmnožava – mačka. Kako bi ovi paraziti stigli do svog konačnog domaćina, on mora da ih pojede. Stoga se paraziti kada dođu do prenosioca, koji je prirodan mačkin plen, poigravaju sa njegovim mozgom tako da mu eliminišu urođeni strah od ovih predatora. Kada nosilac bude pojeden, paraziti dolaze u svojoj prirodni dom gde se mogu razmnožavati seksualnim putem i tako prenositi svoj genetički materijal. Jednostavno rečeno – paraziti manipulišu emocijama svojih domaćina.
Ovaj genijalan mehanizam prenošenja parazita Toxoplasma gondii potvrđen je u brojnim eksperimentima na miševima, pacovima, pa čak i na šimpanzama. Protozoa započinje životni ciklus u mačjem izmetu. Paraziti larvastog oblika se iz izmeta prenose do drugih domaćina kroz ishranu tako što životinja jede zagađenu hranu ili pije sa zagađenog izvora. Upravo tu, u stomaku domaćina, dešava se prvi vid razmnožavanja toksoplazme – vegetativno razmnožavanje. Paraziti se dele u ćelijama sve dok one ne odumru i rasprsnu se, a paraziti dospeju u krvni sistem pa se nastane na mišićnim i nervnim tkivima. U mozgu počinje prava zabava! Paraziti se u obliku cisti smeste u predelu zvanom amigdala i odatle utiču na kognitivne, ali i druge sposobnosti organizma.
Istraživanja na pacovima i miševima pokazala su da zaraženi domaćini gube urođenu averziju prema mirisu mačjeg urina u okolini, pa su hrabriji da krenu u istraživanje i izađu na otvoreno, čime postaju lakši plen. Tako se Toxoplasma gondii vraća svom konačnom domaćinu gde odrasta i razmnožava se. Istraživanja pokazuju ne samo da domaćini nemaju averziju, već naprotiv osećaju uzbuđenje i želju ka istraživanju sredine.
Ista istraživanja pokazuju da su i neke osobine, poput sposobnosti učenja ili brzine moždane reakcije, smanjene, odnosno usporene. Tako je dvostruki eksperiment sa lavirintom pokazao da zaraženim miševima treba mnogo više vremena da pronađu put kroz hodnike. Sa druge strane, zaraženi miševi su pokazali veći nivo aktivnosti i sklonost ka otvorenim prostorima, što nije tipično za ove životinje u prirodi. Sve ovo omogućava domaćinima da budu lakši plen.
Ako mislite da Toxoplasma gondii zaobilazi ljude, varate se. To što već dugo nismo plen velikim mačkama ne znači da nas je toksoplazma otpisala kao zgodnog domaćina. Štaviše, u brojnim naučnim radovima o uticaju ove protozoe na ljude navodi se procena da je približno jedna trećina populacije zaražena ovim parazitom. Simptomi infekcije su uglavnom neprimetni i bezopasni. Toksoplazmoza, međutim, može biti vrlo nezgodna za osobe slabog imunog sistema, poput beba, osoba na intenzivnim radijacionim i hemijskim terapijama ili obolelih od side. Tada se javljaju jake groznice kao kod gripa, oticanje limfnih čvorova, a ishodi mogu biti fatalni. Novorođenčad mogu biti rođena sa mikrocefalijom, a kod trudnica može doći do pobačaja.
Istraživanja, sprovedena prethodnih godina, pokazuju da protozoa može doneti i psihološke promene. Rad Edvina Fulera Torija sa Instituta za medicinska istraživanja u Merilendu pokazuje vezu između visokog nivoa toksoplazme i šizofrenije. Odnosno, ukoliko je kod majki viši nivo ovih parazita, veća je i verovatnoća da njihovi potomci razviju šizofreniju u budućnosti. Iz ovog istraživanja poteklo je još jedno, koje pokazuje da određeni antipsihotici smanjuju nivo infekcije toksopplazmozom kod pacova.
Sa tumačenjem ovakvih istraživanja ipak treba biti izuzetno oprezan jer uslovi u kojima su vršeni eksperimenti nisu apsolutno kontrolisani, a uzorci su mali, pa rezultate treba posmatrati u tom svetlu. Slično istraživanje iz 2011. godine u Časopisu o nervnim i mentalnim bolestima pokazuje da je kod već mentalno obolelih osoba nivo suicidnosti znatno veći ukoliko su zaražene toksoplazmozom, posebno kada su u pitanju žene.
Živeli u blizini mačaka ili ne, velike su šanse da nemate razloga za brigu. Štaviše, ukoliko u svojoj kući imate mačku, zbog toksoplazme koja se možda krije u vašem telu sigurno vam manje smetaju njeni mirisi. Barem tako kažu gorepomenuta istraživanja, vršena na majmunima, našim rođacima. Najverovatnije zbog ovih malih protozoa mačke samo još više volimo.