Na samom početku svakog svog predavanja, nakon predstavljanja, Džejms Tenton pita učenike da li bi želeli da nauče šta je ”međunarodni matematički pozdrav”. Sledi par sekundi tišine. ”Odgovor je da”, prekida je Tenton. ”Odgovor je uvek da”, on se šali, ali tome ga je naučilo višegodišnje iskustvo u nastavi matematike. Deca se moraju angažovati.
Danas je Tenton jedan od najpopularnijih predavača i popularizatora matematike, gostujuće-putujući član Američke matematičke asocijacije. ”Pozdrav” je sam izmislio dok je radio kao nastavnik u jednoj srednjoj školi u Bostonu, pre desetak godina. Nije u pitanju samo igra ili metod animacije: ”pozdrav” je osmišljen tako da učenike uvede u probleme matematičke topologije.
Veza između zabavnog pozdrava, odnosno igre, i naprednih oblasti kao što je topologija je jedna od njegovih omiljenih osobina matematike. ”Najjednostavnije ideje, kao što je moj mali pozdrav, otvaraju toliko mnogo mogućnosti. Jedno malo pitanje je kao uzak procep, prozor koji vodi do čitavog univerzuma ideja”, naglašava Tenton.
Nakon što je 1994. doktorirao na Prinstonu upravo u oblasti topologije, desetak godina je pratio dobro utabanu stazu akademske karijere. Međutim, nikada mu nije prijao način na koji je učio matematiku pre koledža, a posebno etiketa koju je ona kao predmet nosila u srednjoj školi.
”Ljudi misle da je matematika jako teška i ne boje se da to kažu. Ponosni su na to što ne znaju matematiku. Nikad tako nešto ne bi rekli za poeziju, na primer”, kaže Tenton, ne kriveći ljude, i dodaje “krivica je u školskoj nastavi, koja je jako suvoparna, sumorna i dosadna.” Želeći da to temeljno promeni, napustio je akademske vode i zaposlio se kao srednjoškolski nastavnik.
Istraživači iz srednje škole
”U osnovnoj školi deca nauče sve osnove i svo ”životno potrebno” matematičko znanje, kao što su osnovne operacije sa brojevima. U srednjoj školi je onda vreme da se neguje ljubav prema ovoj disciplini.” U to ime već godinama radi i sa nastavnicima, piše knjige, vodiče i materijale.
Beogradska i petnička publika imale su priliku da prisustvuju Tentonovim predavanjima tokom njegove posete od 25. do 29. maja, u okviru manifestacije ”Maj mesec matematike” i projekta CREATIONS. U Petnici je pokazao da je pravilno savijanje trake od papira isto što i prevođenje razlomaka u binarni kod; svi prisutni su, naravno, dobili trake i ručno brojali savijanja.
Na pitanje da li mu nedostaje svet istraživanja odmahuje glavom, mada pomalo neodlučno. ”Tačno je da mi nedostaju kolege i ta atmosfera jednakosti i pomeranja granica”, kaže, ”ali ne toliko i samo istraživanje.” Spomenuo je jednog svog učenika, srednjoškolca, koji je, inspirisan njegovim predavanjem o razlomcima i savijanju papira, postavio potpuno novu hipotezu.
”Ključ je u tome što se sa srednjoškolcima može doći do nivoa matematičkih istraživanja, do akademskog nivoa. Treba ih naučiti matematičkom razmišljanju, a ne samo sadržaju”, navodi Tenton, objašnjavajući da je upravo taj sadržaj jedan od najvećih kamena spoticanja savremenog matematičkog obrazovanja.
”Veliki deo (matematičkog) kurikuluma širom sveta se sastoji od sledećeg: evo kako se rešava ovaj tip problema. Sad ih uradi pedeset. Najveća vrlina je ponuditi tačan odgovor u najkraćem mogućem roku”, objašnjava Tenton, navodeći da ne smatra da je problem ako se učenici za računanje okreću svojim kompjuterima ili telefonima. ”Izrazito mi je drago što u modernom svetu više ne moramo sve da računamo ručno. To može samo da nas učini boljim matematičarima, a ne gorim”, dodaje poznati matematičar.
Nije siguran koliko taj stav dele nastavnici matematike: ”Ne moraju deca da pamte ni osnovne operacije (tablicu množenja). Da, u redu je čak i ako neko ne zna odmah koliko je sedam puta devet. Ali želim da znam da može da proceni koliko bi to otprilike trebalo da bude. Šezdeset i nešto? To mi je dovoljno. Naravno da nije u redu ako ne znaju da li je odgovor dvadeset ili dvesta.”
Slobodni matematičar
Više puta spominje kako je zadovoljan svojom posetom Srbiji. Gostovao je u Matematičkoj gimnaziji, u Matematičkom institutu SANU, u StartIt centru, Petnici, na Hemijskom fakultetu, u matematičkom društvu ”Arhimedes”. Oscrćući se na svoju posetu našoj zemlji, on dodaje: ”Sviđa mi se što se u Srbiji matematici pridodaje veliki značaj, što imate specijalne škole. Toga nema svuda”,
Međutim, ono što vidi kao zajedničko gde god je putovao je shvatanje matematike kao posebne nauke, stroge i asketske, samo za odabrane: ”To je tužno, zato što je matematika jedna vrlo ljudska stvar. Pa mi je koristimo i uživamo u njoj već deset hiljada godina, ako ne i duže.”
Od 2014. Tenton je ”slobodni matematičar” (mathematician-at-large) Američke matematičke asocijacije. ”Kod kuće, u Feniksu u Arizoni, gde sam se preselio sa ženom zbog njenog posla, najviše vremena provodim u kafićima za kompjuterom, tražeći originalne probleme i smišljajući nove metode. I dalje predajem, ali danas najviše nastavnicima”, govori Tenton.
Tokom čitave višednevne posete, kroz vrlo bogat i naporan raspored, u vedrom raspoloženju naglašava: ”Imam sreće sa svojom karijerom. Radim baš ono što bih i želeo da radim, na način na koji želim to da radim”. Njegov cilj je jako ambiciozan – temeljna promena matematičkog kurikuluma, međutim, naglašava na koje poteškoće u svom poslu nailazi: ”Matematičko obrazovanje je kao jedan ogroman okeanski tanker, i, da budem iskren, jako ga je teško okrenuti i promeniti pravac. Ali to možda mogu upravo nastavnici. I zato ću nastaviti da radim sa njima.”
Istražite više o Džejmsu Tentonu u njegovom uzbudljivom autobiografskom eseju.