Zapadnoevropskoj tradiciji ostavio je knjigu koja će po popularnosti i uticaju vekovima pratiti Bibliju
O Euklidovom životu se ne zna gotovo ništa uprkos činjenici da je njegovo delo više od 2000 godina predstavljalo osnovu svakog matematičkog znanja. Mnogi ga nazovaju „ocem geometrije” iako je merenje i određivanje odnosa bilo uveliko poznato kada je Euklid pisao svoje „Elemente” (Στοιχεῖα).
Bilo je to oko 300. godine pre nove ere u Aleksandriji, u čuvenom muzeju (kući muza). Kako se pretpostavlja, ovde je došao pravo iz Platonove Akademije gde je učio o geometriji. U „Elementima“ je sakupio sva dotadašnja znanja iz geometrije, ali i drugih matematičkih oblasti, a zapadnoevropskoj tradiciji ostavio je knjigu koja će po popularnosti i uticaju vekovima pratiti Bibliju.
Njegovo shvatanje geometrije se razlikovalo od egipatskih merenja zemljišta po apstraktnosti, sistematičnosti i logičkom zaključivanju. Upravo zato su „Elementi“ vekovima predstavljali model za izlaganje naučnog znanja i uzor svakom logičkom rasuđivanju. U istoriji nije poznato postojanje rasprostranjenijeg udžbenika od „Elemenata“, koji i danas imaju veliki uticaj na različite naučne oblasti i predstavljaju primer primene logike i veštog povezivanja starih i novih informacija.
Njihovu veličinu nije pomutilo ni to što je u 19. veku otkriveno da ovaj spis nije savršen, kao što se do tada mislilo, kao ni to što su njegovi nedostaci doveli do nastanka neeuklidskih geometrija. Strogi dokazi i deduktivno zaključivanje neke su od osnovnih odlika Euklidovog dela.
Osnovna pretpostavka od koje polazi jeste da postoje aksiomi i postulati, koji se ne dovode u sumnju, i stavovi i teoreme koje treba dokazati. Dok su aksiomi znatno opštiji i važe van geometrije, postulati se vezuju isključivo za ovu oblast, ali tako da ne važe za pojedinačne prave, tačke ili geometrijske oblike, već su apstraktni. Peti i poslednji među njima matematičarima je zadao najviše problema, ali doveo i do zanimljivih neeuklidskih razmišljanja.
„Elementi“ nisu samo nenadmašan uzor u deduktivnom matematičkom zaključivanju, već su u mnogim oblastima smatrani „svetom“ knjigom. U romanu „Braća Karamazovi“, Ivan Karamazov kaže da ako bog zaista postoji i ako je stvorio svet, onda je to učinio po Euklidovim pravilima, a prema jednoj anegdoti nekadašnji američki predsednik Abraham Linkoln nije se odvajao od „Elemenata“. Stalno ih je iznova čitao i govorio sebi: „Nikada nećeš biti dobar pravnik ukoliko ne shvatiš šta dokazi znače.“
Euklid je napisao još nekoliko spisa, a među sačuvanima su „Optika“, „Data“, „Fenomeni“ i „Katoptrika“.
——————————————————————————————————————————-
Naučnopopularna manifestacija Maj mesec matematike (M3) ove godine predstavlja stvarna, živa lica matematike širom Srbije – deset najkreativnijih nastavnika matematike, ali i lica deset velikana koji su kroz istoriju gradili ovu disciplinu. |
Po biografskim motivima matematičara koji su deo akcije ”Lica matematike” Centar za promociju nauke je organizovao akciju rešavanja zadataka Moj današnji zadatak