Stiven Hoking i Jurij Milner najavili projekat koji treba da omogući međuzvezdano putovanje
Tekst: J. Nikolić
Na konferenciji za novinare, održanoj u Njujorku 12. aprila, kosmolog Stiven Hoking i milijarder poznat po finansiranju naučnih istraživanja, Jurij Milner najavili su rad na projektu koji treba da pošalje letelicu na najveću razdaljinu do sada. Cilj je postavljen daleko van Sunčevog sistema, ali ipak ka zvezdi koja nam je najbliža, tačnije ka zvezdanom sistemu Alfa Kentauri od koga nas deli 4,37 svetlosnih godina.
Za projekat pod nazivom Breakthroguh Starshot fondacija Jurija Milnera izdvaja 100 miliona dolara, a ovaj poduhvat je dobio podršku Stivena Hokinga i Marka Cukerberga, osnivača Fejzbuka. Ova fondacija je okupila grupu eksperata kako bi procenili da li je moguće napraviti letelicu koja bi otišla na ovo daleko putovanje i poslala informacije na Zemlju u vremenskom periodu koji obuhvata jednu generaciju.
Ukoliko bi bilo moguće dostići brzinu svetlosti, putovanje do prve susedne zvezde bi trajalo manje od 5 godina. Međutim, najbrža Nasina letelica koja je do sada napustila Sunčev sistem do sistema Alfa Kentauri bi putovala 30.000 godina.
Tim eksperata okupljen oko Milnerove fondacije je saopštio da je na osnovu sadašnjih tehnoloških mogućnosti, i onoga što možemo da očekujemo u narednoj deceniji, postoji velika verovatnoća da se razvije letelica koja bi dostigla brzinu od 20 odsto brzine svetlosti i da je razumno uložiti sve napore u ovaj poduhvat. Predviđa se da bi ova letelica veličine čipa koji se koristi u mnogim elektronskim uređajima do zvezde Alfa Kentauri stigla za 20 godina, a na Zemlju bi poslala informacije o tome da li oko ovog zvezdanog sistema zaista kruži planeta nalik na Zemlju i da li je život na njoj moguć.
Ovako mala letelica, lagana kao pero, mogla bi da razvije dovoljno veliku brzinu, a zamišljeno je da izgleda kao jedrenjak čija jedra umesto vetra pokreće svetlost. Potrebno je prevazići mnoge teškoće i napraviti minijaturne kamere, instrumente i senzore koji mogu da stanu u čip a zatim lansirati hiljade ovakvi jedrenjaka koji bi brzinu razvijali pomoću džinovskih lasera sa Zemlje. Osim toga, potrebno je pronaći način da se informacije koje ovaj maleni svemirski brod prikupi pošalju nazad na planetu sa koje je krenuo.
Stiven Hoking i Jurij Milner su već sarađivali u potrazi za vanzemaljskim životom, a projekat međuzvezdanog putovanja slavni kosmolog je podržao jer smatra da će u jednom trenutku Zemlja postati mesto na kome život nije moguć, pa je potrebno pronaći nova nastanjiva mesta. ”Ako želimo da opstanemo kao vrsta, moramo da dosegnemo do zvezda”, rekao je Hoking 12. aprila, tačno 55 godina nakon što je Jurij Gagarin postao prvi čovek koji je krenuo na svemirsko putovanje.
Ukoliko želite da saznate kako izgleda Alfa Kentauri, zvezda najbliža Suncu, odgovor nećete dobiti posmatranjem neba sa severne Zemljine hemisfere. Ovaj sistem, koji čine 3 zvezde, nije vidljiv iznad 29 stepeni severne geografske širine, ali zato stanovnici južne polulopte mogu lako da ga uoče, a na nekim područjima je vidljiv tokom cele godine.